Blerim Shala: Evropski mir Kosova i Srbije

┼áta mu bi? To mu ne prili─Źi. On bi bar trebalo da zna o ─Źemu se ovde radi – to je bila moja prva reakcija nakon ┼íto sam pro─Źitao intervju austrijskog diplomate, zapravo biv┼íeg ambasadora, Volfganga Petri─Źa, koji je dao za Doj─Źe Vele pre par dana.

Svi koji smo se na ovaj, ili onaj na─Źin bavili politikom na Balkanu devedestih godina, znamo da je Petri─Ź bio odli─Źan diplomata, vrlo umeren, koji je u periodu od 1998. godine, pa do 2002. godine imao vrlo va┼żnu ulogu u ime Evropske unije, te me─Ĺunarodne zajednice: Prvo je bio Specijalni izaslanik EU za postizanje mira na Kosovu (prvobitno u duetu sa ameri─Źkim ambasadorom Kristoferom Hilom, a posle, bave─çi se temom konferencije u Rambujeu sa ruskim diplomatom Borisom Majorskim), a onda i visoki predstavnik (High Representative) u Bosni i Hercegovini.

Ali je on u ovom intervjuu napravio, bar za mene, par ozbiljnih gre┼íaka koje mu ne idu u prilog, to jest, njegovoj naraciji da je do┼ílo vreme za dugoro─Źnu stabilizaciju stanja na Balkanu.

Na primer, kada ga novinari pitaju ┼íta savetuje kosovskim politi─Źarima (u vezi sa dijalogom sa Beogradom, itd), on odgovara na ovaj na─Źin: “Kosovo je politi─Źki podeljena zemlja, slaba dr┼żava, moglo bi se re─çi na ivici kolapsa – upravo ako se uporedi sa Srbijom, koja se ekonomski i uop┼íte uzev veoma sna┼żno razvila.” Ta─Źka.

I šta onda?

On zapravo ni┼íta ne savetuje kosovske politi─Źare. Sem ┼íto ne┼íto ranije u istom intervjuu ka┼że da se nada da predstavnici Pri┼ítine i Beograda mogu da se dogovore o “odre─Ĺenim korekcijama granica” (┼íto zna─Źi da on zapravo zagovara podelu Kosova, ili, pak, razmenu teritorija izme─Ĺu Kosova i Srbije), on gore pomenutom formulacijom zapravo, ako se tako mo┼że re─çi, ostavlja kosovske politi─Źare nage i bespomo─çne, koji, ako im je dr┼żava slaba i na ivici kolapsa, nemaju nikakvog potencijala, ni mogu─çnosti da pregovaraju o bilo ─Źemu.

Ako je stanje na Kosovu takvo, kako ga opisuje Petri─Ź, onda ve─ç sada mo┼żemo re─çi da zapravo nikakvih ozbiljnih razgovora i pregovora u Briselu (ili bilo gde drugde) ne─çe biti, niti ih mo┼że biti.

Kada ste tako slabi i kada vam se dr┼żava raspada, onda vi nemate ni minimum politi─Źke snage, ni potencijala da se dogovorite sa bilo kim, o bilo ─Źemu. A ovde, u slu─Źaju dijaloga izme─Ĺu Kosova i Srbije, radi se o jednom procesu koji tra┼żi da obe strane budu spremne da zajedni─Źki stignu do cilja koji bi pravosna┼żio normalizaciju odnosa izme─Ĺu dve dr┼żave.

Na drugoj pak strani, Petri─Ź pravi i tre─çu veliku gre┼íku. Nekako se nada da ─çe cela ova pri─Źa, kosovsko-srpska, prona─çi neku novu naraciju, uspe┼íniju, preko o─Źiglednog pobolj┼íanja (┼íto je zasigurno za svaku pohvalu) odnosa izme─Ĺu Tirane i Beograda.

Poku┼íaj marginalizacije kosovskih politi─Źara u celoj ovoj pri─Źi, ponavljanje ideje podele Kosova, te te┼żak sud da je Kosovo zapravo propala dr┼żava koja se jedva dr┼żi na nogama, zapravo je poziv da se sve ovo ┼íto je dosada ura─Ĺeno u dijalogu Pri┼ítine i Beograda stavi van snage, da se politi─Źki i pravno devalviraju svi postignuti rezultati, te da se tra┼że drugi putevi, sasvim novi zapravo, koji bi ponovo ubacili narativ teritorija, granica i razgrani─Źavanja, koje je Du┼ían sjajno razotkrio u njegovoj prethodnoj kolumni, a kao poziv na nove sukobe, pa ─Źak i na novi rat.

Ja ne vidim, a mislim da svi oni koji imaju i malo iskustva, malo vi┼íe pameti, te dodatno vi┼íe umerenosti – vide isto ┼íto i ja – da Srbija i Kosovo, ova na┼ía dru┼ítva koja i dalje mu─Źe muku da postignu unutra┼ínju stabilnost, te dugoro─Źnu perspektivu (a to je Evropska unija, nego ┼íta drugo), imaju volju, mogu─çnosti, snagu da pokrenu nove sukobe me─Ĺu sobom. Tu smo bar na─Źisto.

Na┼żalost, ja tako─Ĺe ne vidim, a naravno nadam da se da tu gre┼íim, da smo nakupili toliko znanja, umerenosti i snage da se nekako spasemo, ili pak da se odvu─Źemo od onoga ┼íto sam ve─ç na po─Źetku ovog na┼íeg dijaloga u KoSSevu nazvao ÔÇ×gravitacijom istorijeÔÇť.

─îim napravimo par koraka u pravom pravcu, da najzad uhvatimo na┼íe vreme i sve mogu─çnosti i perspektivu da istoriju najzad arhiviramo i da vidimo ┼íta mo┼żemo da napravimo kako bismo uhvatili korak sa Evropom, mi se opet vra─çamo nazad na polaznu ta─Źku kako bismo se opet prepucavali, kako bismo jo┼í jednom postali ┼żrtve svih mogu─çih zavera i kako bismo opet rekli da ne dolazi u obzir ni da zaboravimo, ni da pra┼ítamo. Ta─Źka.

Mislim da je Du┼ían jednom jedinom re─Źenicom rekao zapravo o ─Źemu se radi, a pozivaju─çi se na tragi─Źno iskustvo Evrope pre samo pola veka, ili ne┼íto vi┼íe, te iznalaze─çi parelele izme─Ĺu te Evrope i sada┼ínjeg Balkana.

Aposlutno je ta─Źno da je ideja Evropske unije proistekla iz ideje mira. Da se nije dogodio Drugi svetski rat, nikada ne bi bilo Evropske unije. Druga─Źije re─Źeno, mir koji nije Evropski izme─Ĺu Kosova i Srbije, izme─Ĺu svih ovih preostalih dr┼żava Zapadnog Balkana koje ─Źekaju na zadnjoj stanici da ih najzad pokupi voz zvani Evropska unija, nije ni mogu─ç.

Mi smo u pro┼ílosti imali nekoliko verzija mira, koje su u prvom redu bile rezultat evropskog poretka koji je zapravo bio samo primirje izme─Ĺu dva svetska rata, ili pak rezultat velike geostrate┼íke podele na Zapad i Istok, koja je propala sa prvim ciglama koje su sru┼íene u Berlinskom zidu novembra 1989. godine.

Sada smo po prvi put u mogu─çnosti da, nakon ┼íto smo ponovo ratovali i nanovo stigli do mira, najzad cementiramo mir izme─Ĺu sebe, kao dr┼żave i kao narodi, naravno, prvo preko pune normalizacije odnosa izme─Ĺu Kosova i Srbije, a kasnije kada zajedno budemo deo Evropske unije.

Ako se ponovo vratimo granicama, razgrani─Źenjima, teritorijama, istorijskim ÔÇ×istinamaÔÇť, onda ─çemo opet izgubiti dragoceno vreme koje smo u obliku godina i decenija protra─çili od kraja Hladnog rata, pa do danas.

Izvor: Kossev.info

Zadnje iz rubrike

Najnovije vijesti »

Popularno

Nema aktuelnosti za ovaj period!

Facebook

Fotografija dana

´╗┐