Crkva umjesto spomenika kosovskim Albancima u Batajnici (VIDEO)

Pored crkve, trebalo bi da bude sagra─Ĺen i Memorijalni centar za do sada ekshuminarnih preko 700 ┼żrtava, Albanaca sa Kosova, ocenila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) novinarka lista Danas, Jelena Dikovi─ç povodom podizanja crkve u blizini poligona Specijalne antiteroristi─Źke jedinice (SAJ) Ministarstva unutra┼ínjih poslova Srbije u beogradskom naselju Batajnica.

Upravo kod tog poligona su 1999. godine dovezeni i zakopani le┼íevi vi┼íe stotina kosovskih Albanaca. U pitanju je jedna od najve─çih masovnih grobnica koje su prona─Ĺene na prostoru biv┼íe Jugoslavije.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, do danas je iz nje ekshumirano vi┼íe od 700 tela, me─Ĺu kojima i 75 dece.

ÔÇ×Koje su srpske vojne i policijske snage prvo zvesrki ubile, a potom organizovano le┼íeve prevezli u masovne gorbnice u Srbiji, izme─Ĺu ostalog i u BatajniciÔÇť, dodala je Dikovi─ç.

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej odlikovao je u utorak pripadnike SAJ zbog podizanja crkve u blizini njihovog poligona u beogradskom naselju Batajnica, saop┼íteno je na sajtu Srpske pravoslavne crkve (SPC). Kako je navedeno, podignuta crkva je posve─çena Stefanu De─Źanskom i ÔÇ×sabira─çe vernike iz ovog naselja, a tako─Ĺe ─çe biti i kapela SAJ-a i 224. centra za elektronska dejstva Vojske SrbijeÔÇť.

ÔÇ×Ponovo je krenuo talas olakog prela┼żenja preko utvr─Ĺenih ─ŹinjenicaÔÇť, ka┼że za RSE Marko Milosavljevi─ç, predstavnik Incijative mladih za ljudska prava.

Osim u Batajnici, u Srbiji su prona─Ĺene jo┼í tri lokacije sa masovnim grobnicama ubijenih Albanaca ÔÇô u Petrovom Selu, jezeru Peru─çac i kamenolomu Rudnica.

Ni na jednom od tih mesta ┼żrtvama nije podignuto nikakvo spomen-obele┼żje, a i o skrivanju tela po masovnim grobnicama u Srbiji je to i i danas, gotovo dve decenije kasnije, tabu tema.

Podizanje crkve u Batajnici i uru─Źivanje odlikovanja, Milosavljevi─ç vidi kao skretanje pa┼żnje sa onoga ┼íto je u masovnim grobnicama skriveno.

ÔÇ×Tu imamo jednu politi─Źku poruku da to ┼íto su tu pokopani le┼íevi kosovskih Albanaca i ┼íto su tu bili do 2001. godine apsolutno nije va┼żno za ovo dru┼ítvo. To se, na neki na─Źin, prekriva jednim la┼żnim sjajem jedinstva vojske, crkve i policijeÔÇť, ocenjuje Milosavljevi─ç.

Fond za humanitarno pravo jo┼í je 2015. godine pokrenuo inicijativu za osnivanje Memorijalnog centra posve─çenog ┼żrtvama prona─Ĺenim u masovnoj grobnici u Batajnici.

Fond je ina─Źe, po─Źetkom pro┼íle godine tra┼żio od MUP-a Srbije informaciju o tome ┼íta se doga─Ĺa na mestu na kome je iskopana masovna grobnica u Centru za obuku antiteroristi─Źkih jedinica “13. maj” u Batajnici, koji je postojao i u vreme kada su tela ubijenih kosovskih Albanaca tu zakopavana da bi se prikrili zlo─Źini na Kosovu.

Odgovor koji su dobili je glasio – “Obave┼ítavamo vas da se u Centru ‘13. maj’ u Batajnici svakodnevno odvijaju dnevne aktivnosti koje se odnose na obuku i trening pripadnika Specijalne antiteroristi─Źke jedinice”.

Izgradnja Memorijalnog centra se, ocenjuje novinarka Jelena Dikovi─ç, u bliskoj budu─çnosti sigurno ne─çe desiti.

ÔÇ×Ova vlast, ba┼í kao i prethodne, kao naravno i SPC, ─Źini sve da relativizuje istoriju i izbri┼íe stra┼íne zlo─Źine koje su po─Źinile srpkse snage tokom ratova devedesetih. Inicijativa za Memorijalni centar u Batajnici, ne samo da nije do┼żivela podr┼íku re┼żima, nego se isti taj re┼żim ovim dopu┼ítanjem sagradnje ovog Hrama i osve┼ítavanjem istog, prosto ruga ┼żrtvama i njihovim porodicama i time pokazuje da dr┼żavi Srbiji ne pada na pamet da se suo─Źi sa pro┼ílo┼í─çu. Sve do trenutka dok u Batajnici ne bude podignut spomenik za pokopane albanske civile, Srbija ─çe ostati dr┼żava koja ┼żrtve gleda isklju─Źivo po tome kojoj nacionalnosti pripadajuÔÇť.

Izgrđ░dnjđ░ crkve u Batajnici po─Źelđ░ je 12. oktobrđ░ 2011. godine, a temelje su, kako navodi SPC, ÔÇ×ru─Źno iskopali pripadnici SAJ-a i Jedinice zđ░ elektronskđ░ dejstvđ░ Vojske Srbije u maju 2012. godineÔÇť.

ÔÇ×Da je neke pravde i volje pripadnici SAJ i vojske, kao i vlasti i SPC bi donirali i sagradili Memorijal u Batajnici, ali mislim da to ne─çemo do─Źekati. Sigurno ne u narednim godinamaÔÇť, zaklju─Źuje Jelena Dikovi─ç.

Podsetimo da je Inicijativa mladih za ljudska prava po─Źetkom marta ove godine, uo─Źi lokalnih izbora za grad Beograd, na adrese 24 kandidata uputila pitanje da li bi podr┼żali podizanje Memorijalnog centra u Batajnici. Dobili su pet odgovora, od kojih su ─Źetiri bila pozitivna.

(RSE)

Zadnje iz rubrike

Najnovije vijesti »

Popularno

Facebook

Fotografija dana

´╗┐