O genocidu se ne raspravlja

U Srebrenici je predstavljen zbornik radova pod naslovom “Preispitivanje Srebrenice” koji je priredio direktor Muzeja ┼żrtava genocida iz Beograda u saradnji sa Fondom strate┼íke kulture iz Moskve i Predstavni┼ítvom Republike Srpske u Srbiji.

Autori ovog zbornika, izme─Ĺu ostalog, dovode u pitanje presude Ha┼íkog tribunala, te tvrde da poku┼íavaju da sprije─Źe stalna nastojanja da se ukine Republika Srpska.

Analiti─Źari ka┼żu da je rije─Ź o otvorenom negiranju pravosudnih ─Źinjenica. Pre┼żivjeli genocida u Srebrenici poru─Źuju da se ne─çe pregovarati o ─Źinjenicama.

Nekoliko sedmica nakon ┼íto je Ha┼íki tribunal Ratku Mladi─çu izrekao presudu od 40 godina zatvora za, izme─Ĺu ostalog, genocid u Srebrenici, u tom gradi─çu na istoku Bosne odr┼żana je promocija zbornika radova pod nazivom “Preispitivanje Srebrenice”. Rije─Ź je o radovima koji su jo┼í u junu predstavljeni u Beogradu, a nastali su 2015. i 2016. godine. Autori koji su govorili na promociji, izme─Ĺu ostalog, negiraju ─Źinjenice utvr─Ĺene sudskim presudama.

“Mi ustvari bijemo bitku za istinu o Srebrenici da ne bi ostao ne samo kao teret oko rata nama kao narodu, nego da bi spre─Źili nastojanja da se ukine Republika Srpska na osnovu la┼żne pri─Źe o genocidu, koji ustvari to nije”, tvrdi jedan od autora Aleksandar Pavi─ç.

On jasno poru─Źuje da autori zbornika radova negiraju da je u Srebrenici po─Źinjen genocid, a ─Źemu svjedo─Źe presude Trubunala u Hagu i to ne samo one izre─Źene ratnom komandantu bosanskih Srba Ratku Mladi─çu i politi─Źkom vo─Ĺi Radovanu Karad┼żi─çu. Svoje stavove potkrjepljuju tvrdnjama da je Zapad “lansirao” svoju istinu o Srebrenici.

Ovi ljudi tvrde da srpska strana na ovaj na─Źin ┼żeli dati doprinos sagledavanju istine o doga─Ĺajima u i oko Srebrenice u proteklom ratu, te pozivaju predstavnike bo┼ínja─Źkih nau─Źnih institucija da se u junu idu─çe godine sastanu i razgovaraju o toj temi.

No, na promociji zapravo nije bilo mjesta ovako demokrati─Źnom pristupu. Diskusija o napisanom u zborniku radova nije bila mogu─ça. Tome svjedo─Źi istori─Źar iz Srebrenice Adem Mehmedovi─ç.

“Bila je tu puna ta mala sala, bilo je i Bo┼ínjaka koji su imali volju da diskutuju na jedan kulturan i argumentovan na─Źin, me─Ĺutim, na kraju promocija je zavr┼íena bez prava na diskusiju. Evo i ja, kao histori─Źar, bio sam spreman da diskutujem i da uka┼żem na neke stvari argumentovano koje su iznijete tokom promocije tog zbornika, a koje su o─Źigledno pogre┼íno predstavljene”, ka┼że Mehmedovi─ç.

Emir Suljagi─ç, predava─Ź na Me─Ĺunarodnom univerzitetu u Sarajevu, pre┼żivio je genocid u Srebrenici. O onome ┼íto se de┼íavalo u julu 1995. godine napisao je vi┼íe nau─Źnih radova i knjiga. Smatra da zbornik radova koji je predstavljen u Srebrenici negira sudski utvr─Ĺene ─Źinjenice.

“Ako bilo ko misli da ─çemo mi, pogotovo mi koji smo to pre┼żivjeli, pregovarati o ─Źinjenicama, taj se te┼íko vara. Niko sa njima ne─çe pregovarati o ─Źinjenicama. Zlo─Źini su po─Źinjeni u razmjerama u kojima su po─Źinjeni. Ne mogu se dijeliti po popisu iz 1992. godine. I ne postoji ni┼íta ┼íto mo┼że opravdati i objasniti pona┼íanje organa vojnih, policijskih i politi─Źkih tada┼ínje Srpske Republike BiH, odnosno Republike Srpske, u Srebrenici i u okolini Srebrenice, odnosno cijeloj isto─Źnoj Bosni izme─Ĺu 1992 i 1995 godine”, dodaje Suljagi─ç.

O Srebrenici bi trebali da pi┼íu oni koji su bili tu i znaju ┼íta se de┼íavalo, ka┼że novinar iz ovog grada Marinko Sekuli─ç i obja┼ínjava da kako svako pogre┼íno pisanje uti─Źe na ┼żivot Srebreni─Źana.

“Vrlo ─Źesto nam se de┼íava da ljudi ne samo u pisanju knjiga, ve─ç i u medijskom izvje┼ítavanju, nama naprave medvje─Ĺu uslugu”, ka┼że on.

Podr┼íku zborniku radova dao je Fond strate┼íke kulture iz Moskve. Emir Suljagi─ç navodi da nije prvi put da Rusija na ovaj ili onaj na─Źin podriva stabilnost u BiH, ali i regionu.

“Imate i nevladine organizacije sa sjedi┼ítem u Bratuncu, koje su postavile recimo sliku Vladimira Putina na ulazu u Zemljoradni─Źku zadrugu u Kravici gdje je 13. jula 1995. godine 1.500 ljudi ubijeno za jedno poslije podne. Ne vidim ┼íta ta─Źno Rusija misli, odnosno njena zvani─Źna politika u biv┼íoj Jugoslaviji, odnosno BiH, da mo┼że posti─çi sa ovim i kako ta─Źno misle da doprinose pomirenju i povjerenju, i na kraju krajeva kredibilitetu Ruske Federacije u biv┼íoj Jugoslaviji”, navodi Suljagi─ç.

Nije prvi put da politi─Źari, organizacije ili neki nau─Źni krugovi negiraju genocid u Srebrenici, a sve pod krinkom za┼ítite Republike Srpske i nacionalnih interesa srpskog naroda.

Prema presudama Me─Ĺunarodnog krivi─Źnog suda za biv┼íu Jugoslaviju, a koje su izre─Źene Mladi─çu i Karad┼żi─çu, u Srebrenici je u julu 1995. godine po─Źinjen genocid u kojem je ubijeno vi┼íe od 8.000 mu┼íkaraca i dje─Źaka. O tome govore i presude generalima Vojske RS Radislavu Krsti─çu i Zdravku Tolimiru.

Zadnje iz rubrike

Najnovije vijesti »

Popularno

Nema aktuelnosti za ovaj period!

Facebook

Fotografija dana

´╗┐