Hipoteke otežavaju ženama na Kosovu dobijanje kredita

Vlasnica predškolske ustanove „Barda“ u Prištini Gezime Redžepi-Čolaku, kaže da je njen muž morao da bude sudužnik da bi dobila kredit u nekoj od komercijalnih banaka na Kosovu, piše Gazeta ekspres.

Ona ovaj zahtev banke smatra nepravednim i nepotrebnim. Prema njenim rečima, ove postupke traže banke jer žene nemaju upisanu nekretninu na svoje ime da bi je ostavile kao hipoteku u banci.

Nepokretna imovina spada u okvir hipoteke koju banke zahtevaju da bi obezbedile ispunjenje obaveze.

„Prijavila sam se i imam kredit, bio mi je potreban za izgradnju novog objekta. Međutim, morala sam da dokažem više činjenica, sve dok moj suprug nije postao sudužnik, morali su da se prikažu finansijski prihodi mog supruga, a zatim je moj kredit odobren “, kaže Redžepi-Čolaku.

Gezime Redžepi – ljaoljaku, od 2005. godine, kada je započela posao, uspevala je da povećava svoju aktivnost iz godine u godinu. U okviru predškolske ustanove „Barda“ u Prištini postoji sedam vrtića u različitim delovima grada i uspela je da zaposli 80 radnika. Pokazuje da je njeno poslovanje održivo. Ali, ipak, postojala je potreba za kreditom.

I u nevladinoj organizaciji „Žene u poslu“ u Prištini kažu da se poslovne žene suočavaju sa više poteškoća u dobijanju kredita u komercijalnim bankama koje posluju na Kosovu.

Hamide Ljatifi, čelnik ove organizacije, naglašava da je glavna prepreka u ovom procesu mali broj preduzeća koja su registrovana na ime žena i mali procenat žena je upisao nekretnine u svoje ime.

„Mnogo je faktora i socijalna situacija same žene, gde je lišena vlasništva, preduslov je koji određuje njen položaj na kosovskom tržištu. Što se tiče pristupa zajmovima, oni mogu dobiti zajmove, čak i za male zajmove nije potrebna hipoteka, ali nemogućnost otplate primorava ih da ne ulaze u ovu vrstu avanture“, naglašava Ljatifi.

Kosovsko udruženje banaka: Banke ne vrše diskriminaciju na osnovu pola

Ali, zvaničnici Kosovskog udruženja banaka, u odgovoru Radio Slobodnoj Evropi, kažu da „komercijalne banke primenjuju iste postupke za zahteve za kredit ili bilo koji bankovni zahtev klijenta za bankom, i za muškarce i za žene i ne vrše diskriminaciju na osnovu pola.

Suprotno tome, u odgovoru se navodi, „mi kao udruženje možemo reći da se kosovske banke uvek zalažu za osnaživanje žena preduzetnica“.

Iako polovinu ukupnog stanovništva na Kosovu predstavljaju žene, prema zvaničnim statistikama, od 205 hiljada preduzeća koja su registrovana u Agenciji za registraciju preduzeća, samo 17.721 od njih je u vlasništvu žena.

Dok je više od 16 odsto nekretnina registrovano na ime žena.

Latifi: Žene su odgovornije od muškaraca u otplati rata kredita

Vrednost kredita u 10 komercijalnih banaka na Kosovu dostigla je iznad 3,1 milijarde evra. Međutim, Centralna banka Kosova nema statistiku o tome koliko ukupne vrednosti zajmova pozajmljuju žene, a koliko muškarci.

Ali, Hamide Ljatifi naglašava da poslovne žene na Kosovu ne mogu imati velike vrednosti zajmova u komercijalnim bankama, jer u većini slučajeva vode mala preduzeća, uglavnom u agrobiznisu.

Čak i kada im je potreban kredit, Latifi ukazuje na oklevanje žena da konkurišu za kredit, a da nisu sigurne u otplatu rata, ili u određenim slučajevima da konkurišu za male sume novca.

„Nemogućnost vraćanja rata primorava ih da ne ulaze u ovu vrstu avanture. Žene su mnogo odgovornije. Paze da mogu da otplaćuju rate zajma i ako znaju okolnosti koje sprečavaju otplatu zajma, ne preduzimaju ovakve korake. To znači da ih dobra analiza koju naprave unapred za celu svoju situaciju sprečava da preduzmu takav korak “, rekao je Ljatifi.

Iljire Lepaja, koja se bavi proizvodnjom raznih proizvoda, nije imala hrabrosti da preduzme korak kako bi se zadužila u finansijskim institucijama.

Ljepaja, koja je umetnica grafičkog dizajna, ima prodavnicu u Prištini i dizajnira suvenire, razglednice, pa čak i tekstilne proizvode (majice, torbe, šalove itd.).

Posao je započela pre pet godina, ali nikada nije dobila kredit, iako joj je, kako bi proširila posao, trebala nekoliko puta.

„Bilo je potrebno dobiti kredite za širenje posla, ali više volim sigurniji razvoj poslovanja i sporije korake. Dobijanje kredita doživljavam kao teret i za to više volim da idem na sigurno”, rekla je ona.

(Kosovo Online/Gazeta express)

Zadnje iz rubrike

Najnovije na portalu »

Popularno

Facebook

Fotografija dana