Morina: SAD i EU bi trebalo da ubjede pet evropskih zemalja da priznaju Kosovo

Viši član političkog Berlinskog programa Saveta Evrope (ECFR) za širu Evropu Engjeluše Morina smatra da je kosovski premijer Aljbin Kurti s pravom odbacio sastanak najavljen za 11. maj sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, jer, kako kaže, stranke moraju biti pripremljene pre svakog sastanka, prenosi Gazeta ekspres.

Morina je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa, međutim ocenila da eventualno odlaganje dijaloga „ide u prilog trenutnom rukovodstvu u Srbiji“.

Prema njenim rečima, političke promene u Sjedinjenim Američkim Državama, ali i na Kosovu, nude novi i retki trenutak za proces dijaloga i evropskih integracija u NATO i da bi Kosovo trebalo da iskoristi taj trenutak.

Ona navodi da već postoje signali za koordinaciju između SAD i EU u vezi sa dijalogom Kosovo i Srbija.

Njen savet kosovskom rukovodstvu je i da pažljivo pristupi „non pejperu“ koji je navodno poslat iz Slovenije, iako su tamošnje vlasti negirale njegovu autentičnost.

Morina smatra da je poseta kosovske delegacije Briselu „bila impresivna, jer je delegacija kosovske vlade uspela da održi nekoliko sastanaka, za samo dva dana“.

„Naravno, odbijanje sastanka najavljeno za 11. maj privuklo je svu pažnju, posebno prvog dana. Mislim da je s pravom odbijen taj sastanak, jer prema onome što smo saznali iz medija i Vlade (Kosova), nije bilo dovoljno konsultacija sa Vladom Kosova za najavljeni sastanak od 11. maja. Mislim da bi stranke trebalo pripremiti pre svakog sastanka“, kaže Morina.

Na pitanje da li kosovska vlada ovakvim potezom kupuje vreme, ona ističe da „kosovskim vlastima treba malo više vremena za pripremu, jer su pre manje od dva meseca preuzeli vođenje institucija“.

Ona ističe da bi kosovska strana morala da bude spremna „da radi ili da vrlo jasno razradi svoje stavove prema Sjedinjenim Američkim Državama i EU“.

„Oni moraju da razjasne šta žele od procesa, jasno i eksplicitno. Verujem da će se saradnja mnogo razlikovati od one koju smo videli proteklih godina“, rekla je Morina.

Kada je u pitanju mogućnost postizanja konačnog rešenja, Morina kaže da očekuje da će proces pregovaranja biti podignut na viši nivo i da kosovska strana ima viziju kuda treba da ide ovaj proces.

„Verujem da će, osim što će biti ozbiljniji, možda proces ići i u završnu fazu. Tačno je da su postojali konkretni stavovi. Verujem da kosovska strana nije kriva – ako mogu tako da kažem – jer su kosovske institucije poslednjih godina u reaktivnijem načinu.To znači da su morali da zaštite pregovarački proces od razornih intervencija koje su stigle iz Srbije, od brojnih zahteva, u onim elementima, u kojima je Kosovo već izvršilo svoje dužnosti“, navodi Morina.

Na pitanje koliko bi insistiranje srpske strane za formiranje Zajednice srpskih opština moglo da bude prepreka za nastavak dijaloga ili nemogućnost njegovog sprovođenja, Morina kaže „da su to odbacile naše institucije, lideri – ne oni koji su ove sporazume potpisali 2013. i 2015. godine, već (tadašnji) opozicioni lideri – i mnogi kritičari ovog procesa“.

„Formiranje Zajednice srpskih opštine je odbačeno i Ustavom Kosova. To znači da ova Zajednica, sa izvršnom vlašću, neće približiti i integrisati zajednice na Kosovu, već će ih ukloniti i izolovati. Ovo insistiranje Srbije putem Srpske liste na Kosovu na kraju nije nešto što pomaže procesu, već je samo destruktivni element u procesu dijaloga. Sada su kosovski institucionalni lideri, predsednik i premijer, vrlo jasno dali do znanja da neće podržati Zajednicu sa ovim etničkim elementima i uvek se pozivaju na Ustav Kosova“, smatra Morina.

Njeno mišljenje je, kada su u pitanju „non pejperi“ koji se pojavljuju poslednjih dana, a pre svega onaj za koji se sumnja da je potekao iz Slovenije, da „ideje o promeni granica na etničkoj osnovi nisu samo opasne, već su i recept za još jedan neuspeh, koji se neće tako dobro završiti“.

„Međutim, činjenica da je Slovenija država članica Evropske unije i da ima potencijal da te ideje pogura dalje – zajedno sa nekoliko drugih aktera u Evropskoj uniji, poput Mađarske, Poljske i drugih – pitanje je koje ne treba zanemariti kao nebitno“, kaže Morina.

Članica političkog Berlinskog programa Saveta Evrope smatra i da je Evropska unija trebalo da učini više za Kosovo.

„Mislim da je sada trenutak da SAD, zajedno sa EU, rade što je više moguće na približavanju stavova i posebno na ubeđivanju pet evropskih zemalja, koje nisu priznale Kosovo, da urade to što je pre moguće. To bi samo olakšalo Evropskoj uniji, prvo, njen odnos prema Kosovu i približilo Kosovo evroatlantskim integracijama. Ovih pet država, koje ne priznaju Kosovo i članice su Evropske unije, zapravo su možda i najveća prepreka u odnosima Evropske unije sa Kosovom i obrnuto“, zaključila je Morina.

Zadnje iz rubrike

Najnovije na portalu »

Popularno

Facebook