Prenosi se da je Abdullah ibnul Mubarek išao na hadž, pa kada je došao u Kufu ugleda jednu ženu koja je perutala patku. Abdullah pomisli kako je to uginula patka, pa o tome zapita ženu, a ona reče: – Jeste, ja sam je našla mrtvu i hoću da je pripremim sebi i svojoj djeci za večeru. – Allah je zabranio ono što je uginulo! – reče Abdullah.
– Ima već tri dana kako ja i moja djeca ništa nismo jeli, pa nisam ni imala drugog izbora. Abdullah povede svoju devu koja je hila natovarena hranom, odjećom i drugim potrebštinama, te ode kući te žene i reče joj: – Uzmi ovu devu i sve što je na njoj, vama je potrebnija nego meni!
Onda jedan od hadžija reče: – Subhanallah! (Slavljen neka je Allah!) Zar mi nisi u Meki čuvao one stvari dok sam ja išao u to i to mjesto?
Drugi hadžija dodade: – Zar mi nisi dao vode na onom mjestu?
Treći reče: – Zar nisi sa mnom kupovao tu i tu robu? Abdullah im začuđeno odgovori: – Ja ništa ne znam o tome što govorite!
Te noći on u snu vidje čovjeka koji mu reče:
– O Ahdullahu! Allah je primio tvoju sadaku i poslao Meleka u tvom suretu (liku), pa je on za tebe obavio hadž, jer si onu sadaku dao iskrena nijjeta, tražeći u tome Allahovo zadovoljstvo i nagradu od njega, a ne nešto od ovosvjetskih nagrada i uživanja!