Nekada davno, živeo je jedan čovek koji je verovao da može da predvidi sudbinu gledajući u zvezde. Nazivao je sebe astrologom i provodio večeri gledajući u zvezde.
Jedne večeri hodao je duž otvorenog puta, izvan sela. Njegov pogled je sve vreme bio uprt u zvezde. Na trenutak je pomislio da je video kako je kraj sveta blizu, kada se odjednom skotrljao u rupu punu blata i vode.
Nalazio se u mutnoj vodi koja mu je sezala čak do ušiju i besno grebao klizavu unutrašnjost rupe, u svom pokušaju da izađe napolje.
Nakon njegovog zapomaganja dotrčali su seljaci. Kada su ga izvukli iz blatnjave rupe, jedan od njih je rekao:
“Pretvaraš se da možeš da prorekneš budućnost gledajući u zvezde, a nisi uspeo da vidiš šta ti se nalazi pred nogama!
Ovo bi moglo da te nauči tome da malo više pažnje obratiš na ono što je ispred tebe i da pustiš budućnost da se pobrine za ostalo.”
Drugi seljanin reče: “Koja je korist od toga da predskazuješ budućnost pomoću zvezda, kada nisi u stanju da vidiš šta je ovde na zemlji?”
Brini se o malim stvarima a velike stvari će se pobrinuti za sebe.
