Brat mi ima 34 godine, on živi sa roditeljima dok sam ja u inostranstvu. Roditelji se nikako nisu interesovali za naše obrazovanje, pa je brat ostao samo na srednjoj školi nakon završetka, dok sam ja upisala fakultet i upala na budžt.
Uz to bi radila svaki vikend jer mi stipendija nije bila dovoljna, a moji mi ništa nisu slali. Nakon završetka studija sav novac sam uložila u učenje njemačkog jezika i poslije dve godine dobila posao tamo u struci i preselila se. Brat je radio neke privremene poslove, ali se nigdje nije zadržavao i ne radi duže od 2 godine nigdje.
Ja sam im povremeno slala novac i renovirala dio kuće koji se urušio od starosti
I saznam da su oni prepisali bratu kuću, jer ja sam se snašla i ne treba mi ta kuća. Ogorčena sam i neću to tek tako prepustiti. Meni niko ništa nije poklonio, već sam pošteno zaradila, a to što se moj brat nije pomučio nije moj problem. Sad me cijela porodica osuđuje.
Izvor:Ispovesti.com
