Na otoku gotovo da nema oboljelih od raka, kardiovaskularnih bolesti i demencije. Većina stogodišnjaka na otoku nije imala dovoljno hrane. Jeli su vrlo malo i potpuno neprerađeno, hranili su se puževima i divljim travama. Meso bi jeli jednom ili dvaput godišnje.
Na otoku nema i nikad nije bilo žurbe. Zakasniti ili ne pojaviti se potpuno je uobičajeno i prihvatljivo ponašanje. Nema stresa uzrokovanog kašnjenjem ili žurbom.
Spavanje je nešto u čemu otočani ni najmanje ne oskudijevaju. Spavanje tokom čitave noći i ponovo usred poslijepodneva pozitivno se odrazilo na njihovo zdravlje.
Kretanje je jedna od najvažnijih karakteristika otočana. Čak i osobe starije od 100 godina i dalje svakodnevno hodaju te tako održavaju zdravlje i vitalnost.
