“Sporazum o telekomunikacijama ima dva glavna elementa: Prvi, o kome se izjašnjava Vlada, o navodnom profitu telefonskog koda za Kosovo, a drugi element je legalizacija nezakonitih delovanja Srbije u sektoru telekomunikacija na Kosovu”, rekao je Imeri.
Sporazum o telekomunikacijama, kao i način apliciranja za kod nisu transparentni i nisu u skladu da interesima Kosova, smatra stručnjak za telekomunikacije Fatban Bunjaku. On je istakao da će novi operater na Kosovu,registrovan u decembru prošle godine, biti “Mobilna telefonija Srbije”.
“Kosovo je moglo da aplicira u Međunarodnoj organizaciji za telekomunikacije, na osnovu člana 2. tačka C Ustava ove organizacije. Pored toga, Kosovo je moglo da koristi kod Albanije 355 i imalo je najmanje još dvije opcije. Što se tiče rizika i šteta nastalih ovim sporazumom, tu su plan numeracije, frekvencije, pokrivenosti, dobitka i gubitka u međunarodnom saobraćaju”, rekao je Bunjaku.
Svoje viđenje trenutnog stanja u sektoru telekomunikacije dao je i profesor Ismet Hasani.
“Sporazumom sa Srbijom, priznaje se autoritet u upravljanju sektorom telekomunikacija na Kosovu. Pošta i Telekom Kosova su odvojeni od Srbije prije 55 godina. Sada se prvi put, potpisom Vlade Kosova, državni operatar Srbije vraća na Kosovo. I to se navodno radi zbog telefonskog koda za koji je aplicirala Austrija, uz saglasnost Kosova i Srbije. Za kod imamo podnosioca, nosioca i korisnika. Podnosilac prijave je Austrija, korisnik je Kosovo. A ko je vlasnik?”, upitao je Hamiti.
Pokret Samoopredjeljenje i sagovornici na okruglom stolu saglasni su da ovaj sporazum može da destabilizuje Kosovsko telekomunikaciono tržište i da se zato, kako kažu, “svi moraju angažovati protiv sporazuma”.
