Nije novost da su SAD za evroatlantske integracije Kosova, a pre Kongresa, dva senatora su još 2014. godine tražila od državnog sekretara Džona Kerija da podrži ulazak Kosova u Partnerstvo za mir.
Potez Kongresa je pozdravio predsednik skupštine Kadri Veselji.
„Ova odluka SAD-a pokazuje da Vašington želi stabilnost u regionu. Verujem da je ta odluka veoma važna, jer podiže svest o značaju potrebe da Kosovo dobije svoju vojsku“, izjavio je za RTK1 Veselji.
Prijem u Partnerstvo za mir jeste prvi korak i preduslov, ali ne znači automatski put ka NATO članstvu. Najbolji primer je Srbija. Ipak, poznato je da zvanična Priština želi učlanjenje u Severnoatlantski savez.
Istraživač Kosovskog centara za bezbednosne studije, Pljator Avdiu, kaže da ako to žele treba da počnu da lobiraju kod onih članica Nato-a koje su priznale nezavisnost Kosova.
„Kao i u EU, gde 5 članica ne priznaje Kosovo, u Nato-u su iste 4 članice, minus Kipar, i to će verujem biti velika prepreka za Kosovo na putu integracija. Nato ima rigidniji proces odlučivanja od EU i odluke se donose konsenzusom“, kazao je Avdiu.
Da bi Kosovo uopšte moglo da razmatra ulazak u Partnerstvo za mir, a zatim i Nato, neophodna je promenu Ustava kao preduslov za formiranje vojske.
Lider trenutno najače stranke, Demokratske partije Kosova, i predsednik parlamenta pozvao je još jednom poslanike Srpske liste da preispitaju svoj stav o formiranju vojske i dodao da je to proces koji se ne može zaustaviti niti će biti bilo čiji talac.
„Proces kasni i zbog toga pozivam kolege iz Srpske liste koji u parlamentu obavljaju veoma pozitivan rad da podrže proces, jer će vojska biti formirana”, kazao je Veselji.
Srpska lista je protiv i može da blokira ustavne izmene.
„Naš stav je isti i kao ranije, ništa se tu nije promenilo. Taj zahtev za formiranje vojske nije od juče, poprilično je star. I ništa novo ne bih imao tu da kažem. Ta želja je jasno izražena mnogo puta i naš stav je izražen mnogo puta i on se nije promenio“ izjavio je za RTK2 zamenik premijera Kosova Branimir Stojanović.
Prema istraživanju Kosovskog centra za bezbednosne studije transformaciju KBS-a u oružane snage podržava 87,8%, dok je 9,1% protiv.
Ova bezbednosna institucija, koja u svojim redovima ima manje od 2% pripadnika srpske zajednica, uživa najveće poverenje stanovnika Kosova, 69%, više od policije i Kfora.
Proces atlantskih integracija svakako otvara i pitanje budućnosti Kfora, a samo 12% ispitanika smatra da je ova misija već trebalo da bude okončana.
