Moji trudnički dani su bili najlepši, svi su me pazili, vodili računa o meni – uživala sam. Kako je trudnoća odmicala stomak je bio sve veći i napokon sam mogla osetiti svoju bebicu. Gurkanje, šutiranje i bebino štucanje u stomaku mi je uvek mamilo osmehe, a i suze radosnice. Malo biće u meni a tako nestašno da nisam mogla ni pretpostaviti da će tako biti. Svaki pokret sam osećala. Termin mi je bio 21. februar, te smo moj partner i ja planirali da sklopimo brak u međuvremenu, piše “Yumama“.
Zakazali smo venčanje 14. februara u 14:30. Bila sam presrećna što ćemo se venčati pre rođenja bebe. Međutim, tog dana ujutru, osetila sam blag pritisak u donjem delu stomaka i predložila sam mužu da odemo do porodilišta da me pregledaju pre nego što odem na frizuru i šminkanje. U bolnici sam se peške popela na četvrti sprat i to bez problema. Doktor koji je bio prisutan nije vodio moju trudnoću, ali je pristao da me pregleda. Legla sam na krevet, ne sluteći šta me čeka. Samo pamtim njegovu rečenicu: “Dobijaš bebu za dva sata”. Nisam znala šta me je snašlo.
Budući tata je odmah javio najbližima da se porađam, te sam u hodniku imala čitavu publiku koja me je bodrila.
Ubrzo nakon što smo ga pozvali, doktor koji mi je vodio trudnoću je stigao i porodio me, bez ikakve anestezije, u veoma kratkom roku. Porođaj nisam ni osetila. Dok smo čekali napon za porođaj, ginekolog mi je pričao viceve – hvala mu na tome, mnogo me je opustio i mesta za strah nije bilo.
Nakon dva napinjanja, na svet je došao moj anđeo, moja Nini. Porodila sam se 14. februara u pola dva, a venčanje je bilo zakazano u pola tri. Moj beba je požurila, verovatno je krenula na venčanje :). Taj 14. februar je najlepši dan u mom životu i uvek ću ga se rado sećati.
Od porođaja, moja bebi i ja se ne razdvajamo. Pošto mi je prvo dete, u početku mi je bilo sve jako čudno, a sada nakon par meseci, uživam u svakom trenutku sa njom. Njen osmeh je za mene najveća sreća.
Moja beba sisa i mislim da je to za nju najzdravije. Svakome bih preporučila da pri porođaju strah ostavi iza sebe i misli na bebu kojoj treba da olakša dolazak na svet. Oporavak dolazi sam po sebi veoma brzo.
To je moje iskustvo i jako sam ponosna mama.
