Zastani malo ovde uzi jena duša
de zdre’e divlja crešnja i kisela sljiva
vrapče de civči, srce neka zasluša
i gljeda Šarplajna nebo de celjiva.
Zastani malo ovde ljegni na trava
dve šake voda popi na ona cešma
zagljaj, Ošljak sja ka kruna na glava
a Bistrica pue jena milosna pesma.
Zastani malo, stani, sedni na rit
zašlušaj umiven jen i blag zbor
njega ce binješ sve gladen, niket sit
avljija tvua tue zbori i kuća i dvor.
Zastani malo ovde prespi jena večer
ne samo dodješ i svitneš ka munja
poblago nema ništa pare, med ni šećer
od ognjište svue na cela ova dunja.
