Nevladina organizacija Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS) predstavila je u sredu, u Prištini, sažeti predlog praktične politike na temu uloge Srbije u podnošenju kolektivnih ostavki pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) iz srpske zajednice. U dokumentu koji se uglavnom poziva na medijske izveštaje navodi se da su ostavke srpskih pripadnika iz KBS-a „dobro isplanirana vojna i psihološka operacija koju su sproveli članovi vojne obaveštajne službe iz Beograda i Vranja“, kao i da „pritisak“ na srpske pripadnike KBS i njihove kolektivne ostavke čine „najbrutalniji primer mešanja Srbije u rad kosovskih institucija“. „Ova mešanja u rad nastoje da unište multietničnost i dosadašnja postignuća KBS-a,“ zaključuje se. KCSS je takođe u svom dokumentu pozvao zemlje EU da podrže inicijativu Vlade Kosova da umesto ustavnim promenama, kako to zahteva i međunarodna zajednica – KBS transformišu u vojsku zakonskim izmenama, jer, navode – „nema dileme da srpski politički predstavnici na Kosovu neće podržati ustavne promene za transformaciju“.
U dokumentu KCSS navodi se da je od 130 pripadnika KBS srpske nacionalnosti, koliko ih je bilo početkom 2018. – ostavku podnelo njih 60, a usled, kako se navodi, „pritisaka, ucena i pretnji Srbije“.
Pripadnici srpske zajednice činili su najveći udeo nevećinskih zajednica u KBS-u, preciznije 55 odsto svih pripadnika nevećinskih zajednica – navodi se u dokumentu.
„Tako visok nivo zastupljenosti manjinskih zajednica u KBS-u je veliko ostvarenje koje dokazuje spremnost institucije da ispoštuje principe na kojima je uspostavljena,“ zaključuje KCSS.
Sa druge strane, odgovornost za kolektivne ostavke srpskih pripadnika KBS-a izveštaj stavlja na, kako se navodi, Srbiji. Međutim, u istom dokumentu ne navode se i izvori za ovu konstataciju.
KCSS dalje piše da je tokom 2018. „neprestani pritisak na Srbe u KBS-u postao nesnosan“ i da je „kao rezultat tih pritisaka“ samo u prvoj polovini godine više od 60 Srba, članova KBS-a, podnelo ostavke u ovoj instituciji.
U dokumentu se navodi da bivši pripadnici KBS-a iz srpske zajednice nevoljno govore javno, ali i da je jedan od njih, insistirajući na anonimnosti, portalu Teljegrafi izjavio da je ostavka „bila kolektivna odluka i da je izuzetak iz takve odluke bio nemoguć“:
„Prema njegovom svedočenju, oni su bili primorani da napuste KBS zbog konstantnog pritiska na granici sa Srbijom i čestih pretnji sa kojima su se suočavali.“
Dokument navodi i niz incidenata tokom 2017. i 2018. u kojima su žrtve bili upravo pripadnici KBS srpske nacionalnosti i kritikuje kosovske institucije za koje kažu da „nemogućnost da ovaj fenomen preduprede ukazuje na neuspeh u uspostavljanju vlasti u većinski srpskim opštinama na Kosovu“.
Iako se u izveštaju na više mesta osuđuje „agresija“ srpskih obaveštajnih službi i „maltretiranje“ pripadnika KBS-a iz redova srpske zajednice koji su zbog pritisaka kojima su, kako se navodi, bili izloženi i podneli ostavku, autori, ipak, u delu dokumenta koji se odnosi na preporuke, institucije pozivaju na pokretanje disciplinskog postupka protiv srpskih pripadnika, a „zbog ugovornih obaveza prema KBS-u.“
Dodaje se i da su njihovim ostavkama poništene „velike investicije u obrazovanje, razvoj karijere, plate, itd. ovih članova“.
Najzad, Vladi Kosova KCSS preporučuje da nastavi sa inicijativom transformacije KBS kroz zakonske izmene:
„EU treba da uslovi članstvo Srbije njenim nemešanjem u rad kosovskih institucija i podrži transformaciju KBS-a, sa ili bez ustavnih promena. Međutim, u odsustvu te podrške, kosovska vlada mora da nastavi sa procesom transformacije KBS-a, budući da nema pravnih ili ustavnih barijera za njihovu transformaciju. Izmene zakona koje bi omogućile transformaciju su legitiman proces u demokratskoj zemlji i mešanje u taj proces može da se protumači kao mešanje u volju građana.“
Dokument KCSS-a usledio je posle najnovije odluke kosovskih vlasti da usvoje nove zakone o KBS-u, odnosno o transformaciji KBS-a, a što je pokrenula Vlada Kosova na čelu sa Ramušem Haradinajem. Početkom 2017. i kosovski predsednik Hašim Tači pokušao je da zaobiđe Ustav i putem izmena zakona transformiše KBS u „Oružane snage Kosova“. Obe inicijative suočile su se, međutim, sa sličnim porukama međunarodne zajednice i NATO – da „ako bi transformacija KSB-a u vojsku Kosova trebalo da se dogodi, to treba da bude kroz ustavne promene“. Sam Tači je u više navrata najavljivao formiranje vojske Kosova i to sa konkretnim datumima. Poslednji put najavio je formiranje ove vojske početkom 2018.
