– Narastaju kao pečurke nekakve stranke u Srbiji, nekakva udruženja koje zahtjevaju da se podiže zid prema Zapadu i da se država okrene vojnom i ekonomskom savezu s Moskvom, jer nam eto po njima Amerika i Evropa otimaju Kosovo, a nije ga Milošević izgubio, on ga je odbranio, a Rusija ga brani. To kod ogromne većine naroda, ubijeđen sam pije vodu, mada polako protokom vremena shvatiće tu neistinu.
Šta je onda rješenje?
– Ja se nadam tom konačnom ishodu da će napokon pobjediti to strateško opredeljenje 9. marta – Srbija na Zapadu. Ovako se ne može više, jer nam zemlja počinje da liči na onog Buridanovog magarca razapetog između dva plasta sijena Istoka i Zapada, a ne prilazi ni jednom ni drugom.
I na kraju lipsava gladan?
– Tako je. Znate, u tom tumaranju nama se Srbija prazni. Umnožavaju se opustjela Kosova i novočarnojevići. Upitanju su stotine hiljada novih ljudi koji odlaze iz zemlje.
Uglavnom mladi?
– Tako je, odlaze, a gdje odlaze? Na Zapad odlaze. Ne odlaze ni u Burundi, ne odlaze ni u Surinam, ni u Palau, ni u neke nove strateške prijatelje Srbije. To je jedna politika koja ne vidi opasnost od katastrofe da ostanemo bez naroda.
