Islandski vilenjaci i glečeri pomažu u oporavku ekonomije te zemlje time što privlače veliki broj turista željnih čarobnih pejzaža.
Nakon što je 2008, poslije kolapsa tri najveće banke, njegova ekonomija ostala u ruševinama, Island se vraća korjenima svog privrednog rasta: ribarstvu i privlačenju turista pomoću glečera i vulkana.
Lokalci se takođe okreću islandskom folkloru, bogatom pričama o vilenjacima i drugim stvorenjima, da bi privukli novac iz inostranstva.
Broj posjetilaca ostrva porastao je za 38 odsto od 2010. do 2012, kada je iznosio 673.000 ljudi, dvostruko više u odnosu na populaciju Islanda, pokazuju podaci iz turističkog sektora. Islandski Zavod za statistiku navodi da je broj novootovorenih preduzeća u oblasti turizma skočio za 41 odsto od 2008.
“Sve više ljudi želi da pobjegne od svega, da imaju priliku da budu sami u prirodnim prostranstvima”, navodi Birgir Omar Haraldson, izvršni direktor kompanije koja helikopterima prevozi ljude na piknike na glečerima i drugim teško dostupnim mjestima.
Tradicionalni mamci za turiste uključuju gejzire, od kojih najveći, Veliki gejzir, uglavnom miruje od 1915, kao i termalne bazene kao što je Plava laguna, prenosi Mondo.
Prošle godine, broj hotelskih ležaja porastao je za 6,9 odsto na 22.525 u ukupno 368 hotela, a procjenjuje se da je potrebno uložiti 24 milijarde kruna (202 miliona dolara) do 2020. da bi se izgradilo još 1.600 soba samo u Rejkjaviku, da bi se izašlo u susret rastu broja posjetilaca.
