Jedan izuzetno požrtvovan sveštenik brinuo je o svojim parohijanima kako kod je znao i umeo. Sređujući letopis crkve, setio se jedne svoje stare parohijanke koja se nedavno razbolela.
Živela je sama, nije imala nikakvih prihoda, niti bilo koga ko bi o njoj brinuo. Sveštenik je odlučio da se obrati Centru za socijalni rad, a kao “prvu pomoć”, rešio je da joj pošalje nešto novca, koliko ima i može.
Odložio je rukopis na kojem je radio i počeo da sakuplja novac. Priložio je sve što je imao i još nešto što je ostavio za vanredne troškove. I tako, što kažu ljudi, zrno po zrno – pogača.
Novac je stavio u koverat, napisao njeno ime i stavio na sto. Nameravao je da sutra posle službe zamoli nekog od parohijana da starici odnese novac, a on bi preksutra pošao da je obiđe.
Kad je to sve uradio, nastavio je prekinuti posao. U tom trenutku neko je pokucao na vrata. Ko li je sada u ovo kasno doba? – zapitao se sveštenik.
I ne sluteći šta ga čeka, prišao je vratima i otvorio ih. Ugledao je maskiranog čoveka sa pištoljem u ruci. Uperivši pištolj u sveštenika hladno mu se obratio: Daj sve pare što imaš!
Sveštenik nije imao kud, morao je lopovu da preda novac koji je imao. Uzeo je koverat pripremljen za staru gospođu i s tugom u srcu, predao ga lopovu.
Lopov je prevrtao po kancelariji i kad nije našao ništa vredno, otišao je, ne povredivši sveštenika. Došavši u svoje sklonište, lopov je pogledao koverat. Kad je pročitao kome je bio namenjen, zastao je kao gromom pogođen. Nešto ga je steglo u grlu. Imao je utisak da će se ugušiti.
Od bola se savio do zemlje i počeo grčevito da plače. Na kovetru je pisalo ime njegove majke. Njoj je novac bio namenjen. Probudila se njegova uspavana savest.
Pomislio je i zavapio: “Sveštenik brine o mojoj majci i šalje joj novac. A ja moju staricu majku godinama nisam obišao, niti pitao kako je i ima li od čega da živi. Čak i kradem novac koji je njoj namenjen. Kakav sam ja to čovek? U šta sam se to pretvorio?”
Obrisao je suze i otišao ponovo kod sveštenika. Ušao je, klekao i zamolio za oproštaj. Sveštenik ga je ispovedio i blagoslovio.
Lopov je potom otišao kod majke, odnevši joj koverat i pozdrav od sveštenika. Te noći se u njemu nešto prelomilo. Odlučio je da prekine sa dotadašnjim životom. Počeo je da živi sa majkom. Nikad više nije krao, nego je našao posao i brinuo o majci.
Pouka: Ljubav ima toliku snagu da može da učini čuda i preporodi ljude!
