Danas sam u supermarketu naletio na dedu i unuka kako hodaju ispred mene. Unuk je sve vrijeme vrištao i zahtjevao nešto… Na to je deda zastao i rekao:
“Smiri se Mišo, samo trebaš da se smiriš”.Čak i kada je dečak pao i počeo udarati nogama i rukama o pod, deda je i dalje ostao potpuno pribran i samo je rekao: “Smiri se Mišo. Kupićemo namirnice i idemo kući. To je sve što trebamo da uradimo”.Napokon, na blagajni, kad su deda i unuk stali u red, dijete je zgrabilo kinder jaje i zgnječilo ga.
Deda je tada opet rekao: “Smiri se Mišo, uskoro ćemo biti kod kuće”, i okrenuvši se prema kasirki, nastavio je: “Ne brinite, oprostite, mi ćemo platiti ovo kinder jaje”.
Nakon što su izašli, nisam mogao da odolim i nastavio sam za njima. Sustigao sam ih na parkingu i rekao okrećući se čovjeku: “Samo da znate, oduševljen sam kako ste danas smirili Mišu, to je za svako poštovanje”.
Deka se tužno nasmiješio i rekao: “Dječak se zove Aleksandar”, i dodao: “Miša sam ja”.
