Zanimljivo je da je kompaniju “Buqaj”, koja je po riječima Hashima Thaçija među onima “koje su najviše dale kosovskoj privredi”, u postupku protiv Srbije zastupao advokat iz Niša, inače bivši pripadnik VS.
Ovo preduzeće je tužilo Srbiju u martu 2004, tražeći naknadu za robu koju je Vojska tokom ratnih dešavanja uzela iz magacina u Sportsko-poslovnom centru “Boro i Ramiz” u Prištini, tvrdeći da nije bio u pitanju javni interes, već ratni plen i povreda imovinskih prava pripadnika albanske manjine. Firma je zahtjevala devet miliona dinara (oko 90 hiljada eura), ali je Trgovinski sud u Nišu 2007. odbacio zahtev navodeći da je potraživanje zastarelo, jer je rok za podnošenje zahtjeva za naknadu štete bio tri godine.
Sudu su priloženi i zapisnici finansijske policije iz tog vremena, po kojima je ovaj organ Vojsci izdao zaplenjenu robu. Ona je oduzeta u skladu sa uredbom tadašnje SRJ kojom su građani bili u obavezi da za potrebe odbrane zemlje predaju skladišta hrane.
Viši trgovinski i Vrhovni sud potvrdili su 2008. ovu presudu. Međutim, “Buqaj” je slučaj dobio pred Ustavnim sudom Srbije u martu 2011, kada mu je priznata povreda prava na imovinu i načela zabrane diskriminacije manjina. Po tom osnovu, presuda Trgovinskog suda preinačena je presudom Privrednog apelacionog suda u jesen 2013. Na kraju, prije mjesec dana, ovaj sud je izdao rješenje o naplati novca sa računa Vojne ustanove “Dedinje”. Do cifre od 32,47 miliona došlo se tako što je na vrednost oduzete hrane, a to je 2,47 miliona, obračunata zatezna kamata počev od juna 1999. godine.
Gašić: Jeste, tačno je
– Otkud vam to? Jeste, tačno je, i nije ništa novo. Mi ionako više od kazni i sudskih sporova iz perioda od 2000. do 2012. ne možemo da dignemo glavu. Vojska je 2011. i 2012. godine isplatila po 2,5 milijarde u te svrhe, 2013. 1,4 milijardu i 2014. 650 miliona dinara. Smanjujemo to konačno, zato što pravnici u Vojsci više ne mogu da se ponašaju po sistemu “Ima vojska para, nema veze!” – kaže za “Blic” ministar odbrane Bratislav Gašić.
