Smith je predložio rezoluciju kojom bi se, još jednom, istaklo da nasilje i etničko čišćenje, koje su provodile snage bosanskih Srba, SAD smatra genocidom, ali i osudile izjave koje tu činjenicu opovrgavaju.
Pored Smitha, rezoluciju je već podržalo 28 kongresmena, po 14 iz Republikanske i Demokratske stranke, većinom onih koji se nalaze u Kongresnom odboru za vanjske poslove.
„Hiljade nevinih koji su brutalno ubijeni u Srebrenici zaslužuju da se mi sjećamo te tragedije onakvom kakva je ona bila – genocid“, rekao je Smith.
Dodao je da međunarodna zajednica mora osigurati da počinioci odgovaraju za zlodjela, ali i da se nauči iz primjera Srebrenice u cilju prevencije budćih zlodjela, naročito kada su u pitanju trenutni sukobi u Centralnoafričkoj Republici, Burundiju i Siriji.
„Pored toga, moramo podržati pravo svih naroda Bosne i Hercegovine i Balkana, bez obzira na etničku pozadinu, da uživaju u beneficijama demokratije, vladavinu zakona i ekonomskih prilika“, kazao je Smith.
Rezolucija, koja će se naći pred Kongresom SAD-a nosi ime „Rezolucija Kongresa 310“, a u dokumentu se kao argumenti, navode historijske činjenice o dešavanjima u i oko Srebrenice, zbog kojih je taj zločin oklasifikovan kao genocid.
Dokument sadrži osam stavki:
Potvrđuje se da nasilje i etničko čišćenje, koje su u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine sprovodile srpske snage spadaju pod definiciju genocida, po Članu 2 Konvencije o prevenciji i kazni zločina genocida.
Osuda svih izjava koje poriču ili stavljaju upitnik na termin “genocid” kada je u pitanju Srebrenica.
Traži se od Komiteta za prevenciju zločina da nauči lekcije iz Srebrenice, u cilju sprječavanja budućih zločina, naročito u pogledu Sirije, Burundija i CAR-a.
SAD se ohrabruje da nastavi i učvrsti podršku teritorijalnom integritetu i nezavisnosti Bosne i Hercegovine, mira i stabilnosti u Evropi i prava svih ljudi da se, bez obzira na nacionalnu, rasnu, vjersku ili etničku pozadinu, vrate svojim domovima i uživaju u demokratiji, vladavini zakona i ekonomskih prilika, te da spoznaju sudbinu nestale rodbine i prijatelja.
Priznaju se postignuća Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMI), te se ta organizacija pohvaljuje za pomoć BiH, te pronalazak oko 90 posto nestalih nakon zločina u Srebrenici i 70 posto nestalih u kompletnom sukobu u BiH.
Pohvaljuje se hapšenje i izručenje sudu u Hagu svih osoba optuženih za ratne zločine, zločine protiv čovječnosti, genocid i kršenje Ženevske konvencije, naročito hapšenja Radovana Karažića i Ratka Mladića, koja su pomogla osnaženju mira i pomirenja između zemalja regiona i njihovih građana.
Priznaje se da je u nacionalnom interesu SAD-a da osobe odgovorne za zločine i kršenja prava i običaja rata, odgovaraju za svoja zlodjela, te da se radu Međunarodnog suda pravde za bivšu Jugoslaviju treba dati stalna podrška, sve dok se sva suđenja i procesi žalbi ne okončaju.
Odaje se počast hiljadama ubijenih ljudi u Srebrenici, u Bosni i Hercegovini, u julu 1995. godine. Također, odaje se počast stranim državljanima, uključujući državljane SAD-a, te pojedince u Srbiji i Bosni i Hercegovini, ali i u regionu, koji su rizikovali i u nekim slučajevima izgubili život u cilju odbrane ljudskih prava, sloboda, te poštovanja prema etničkom identitetu bez diskriminacije.
