Neki ljudi vole meso, ja sam u meso zaljubljena. Mislim da su mnogi ljudi manje srećni u braku nego ja kada pred sobom imam dimljenu vešalicu. Vegetarijanci iz mog okruženja odavno su mi oprostili opaske da “moja večera jede njihovu večeru”, a koliko će mi biti teško da nedelju dana budem biljojed bilo mi je jasno već na doručku. Ipak, to će se uskoro promeniti, piše Žena.
Prvi dan – Šetnja po livadi
Doručkujem kroasan i ponosna sam na to što u njemu nema šunke. Prvi dan prolazi brzo, ručam pastu sa pečurkama i večeram suši sa avokadom. Ne razmišljam o stvarima koje mogu da se dese ako prestanem da jedem meso.
Drma me početnički entuzijazam i osim stalnog preispitivanja šta ću sledeće da jedem nemam nikakav problem. Kolege naručuju pljeskavicu – plezim im se.
Drugi dan – Patnja je zelene boje
Žvaćem pitu sa sirom i prevrćem očima na koleginicu koja je donela pršut. Pršut, sestro! Celu tablu. Maštam o tome i dok ručam pirinač sa povrćem i marinirani krompir. Grebem. Ujedam. Režim. Gladna sam. Ne, čekajte, nisam gladna – umirem od gladi. Sasvim je jasno da ne umem da budem vegeterijanac i da moje telo žudi za praznim kalorijama prženog mesišta. Kolege naručuju kinesku hranu – samo što mi suze ne kaplju u kupus. Ali sutra…
