“Svi su to znali, ali i to je davno završena priča. Mnoge priče su ispričane. Iskreno, ne znam ni šta da vam kažem. Nerado se sjećam tog perioda, te posljednje decenije, koja mi je stvarno presjela. Rijetko i komentarišem sve šta mi se desilo. Nisam neko ko galami preko medija i možda mi je to velika greška. Da sam bila bučnija i da sam se branila od kojekakvih napada, možda bih bolje prošla u životu i ne bi mi lijepili kojekakve etikete”.
Ona dodaje da ne zna zašto je bila u nemilosti prethodne vlasti.
“Znam samo da je to trajalo 10 godina, od 2003. I meni su neke stvari potpuno nejasne. Niti mogu da dođem do odgovora, niti se više i trudim. Sada je govoto sve. Nebitno je. Želim da živim punim plućima sada kada sam skinula taj orgomni balast i teret sa svojih leđa i sa svoje porodice. Napokon treba da živim”.
Poznato je da su Ceca i Željko bili u prijatelji sa Ružicom i Zoranom Đinđićem.
“Da, bili smo prijatelji. Željko i Zoran su bili u odličnim odnosima, a na koncertu na “Marakani” prvu korpu cvijeća dobila sam od Ružice i Zorana. I poslije Željkove smrti Zoran i ja smo bili u veoma dobrim odnosima. I prvi je došao da mi izjavi saučešće. Rekao mi je “Hajda da krenemo zajedno na Miloševića i svrgnemo ga sa vlasti”. Odbila sam. Politikom se nikada nisam bavila i uopšte me ne zanima. A onda se desila ta strašna nesreća. Mislim da smo svi mnogo izgubili njegovom smrću”.
Pošto su je povezivali sa ljudima koji su učestvovali u ubistvu Đinđića, Ceca objašnjava da ukoliko nekoga poznaješ, to ne znači da ćeš uraditi istu stvar kao i tvoj prijatelj.
Pjevačica kaže da nije osuđena zbog utaje poreza.
“To se dešavalo u vrijeme embarga kada je jedino bilo moguće plaćanje u kešu. Kažnjena sam zbog transfera čiji je dio došao u kešu i knjižen je na moje ime. Zato plaćam kaznu, a ne zbog utaje poreza, jer oni su smatrali da sam se ja na taj način okoristila. Svaki dinar koji je došao od igrača uložen je u Obilić, što je evidentirano jer onaj stadion nije pao sa neba”.
