Predsednik DSK Isa Mustafa spreman je da ponovo vlada zajedno sa DPK i Inicijativom Fatmira Limaja, ali izgleda da ABK baš i ne odgovaraju takvi stavovi, piše Gazeta Ekspres.
Prema pisanju tog lista, sinoć je ABK dala signale da bi želeli Ramuša Haradinaja za predsednika Kosova, a upravo to može učiniti stvari još složenijim, dok je Džavit Haljiti iz DPK izneo stav da bi ta stranka trebalo da postane deo Vlade.
Pokret Samoopredeljenje pokrenuo je prve optužbe pre nego što je DPK i počeo pregovarati o ministarskim pozicijama u Hotijevoj vladi. Učinili su točim se lider DSK Isa Mustafa otvoreno izjasnio u korist uključivanja DPK u koaliciju.
Mustafa je spreman da se PAN trojka ponovo okupi u Vladi, a tamo bi bio i DSK, jer su se, prema njegovim rečima, od vremena izbora, kada je dato obećanje da neće sarađivati sa DPK, okolnosti promenile i da je Kosovu potrebna stabilnost za važne teme.
Kako su se sukobi između ABK i DSK produbili tokom vikenda, kada je premijer Hoti nazvao Haradinajevu posetu Karačevu “paradom”, Isa Mustafa je dan kasnije za Ekpress rekao da ne isključuje DPK kao buduće partnere.
“Na poslednjim izborima izjavili smo da nećemo formirati koaliciju sa DPK. Čak je i DPK nakon izbora izjavio da će ostati u opoziciji. Mislim da situacija sa pandemijom, najava optužnice za brojne visoke predstavnike, kao i postizanje sveobuhvatnog sporazuma uz obostrano priznanje, zahteva drugačiji pristup”, rekao je Mustafa i dodao da ne isključuju jedni druge za osiguranje pomirenje za vitalna pitanja.
DPK još nije zvanično dao svoj stav o mogućnosti prelaska iz opozicije u vladu, a Kancelarija za medije DPK saopštila je danas da ni u jednom trenutku nisu razgovarali o toj temi.
“O ovom pitanju nisu razgovarali predsednik stranke, predsedništvo ili Glavni odbor stranke”, kaže se u saopštenju.
Ali visoki i uticajni stranački zvaničnici smatraju da bi oni trebalo da postanu deo Hotijeve vlade.
“Da, DPK bi trebalo da se pridruži Hotijevoj vladi”, rekao je Džavit Haliti na TV Dukađini.
O ovoj mogućnosti ABK još uvek nije iznela zvaničan stav, ali Haradinaj je sazvao sednicu predsedništva stranke za danas. Izvori iz predsedništva ABK rekli su da će razgovarati i o vladajućoj koaliciji, čiji su deo.
“Ja sam za to da Ramuš Haradinaj bude predsednik. Vodio bi zemlju kao lider. Hrabro. U situacijama u kojima sam i sam drhtao, u situacijama u kojima ne želim da govorim o tome koliko smo poteškoća imali, bio je nemilosrdan”, izjavio je sinoć potpredsednik vlade Besnik Tahiri.
Potpredsednica vlade iz NISMA Aljbulena Baljaj-Haljmi, kaže da se njena stranka zalaže za ulazak DPK.
“Mi smo mišljenja da bi i DPK takođe trebalo da bude deo ove vlade. Zato što želimo da budemo jedinstveni pred Srbijom, dijalogom sa svim političkim subjektima koji se pridruže ovoj ideji, tako da je glavni cilj međusobno”, rekla je tokom vikenda za KosovaPress.
Analitičar Imer Muškoljaj kaže za Gazetu Ekpress da i DPK takođe želi da dobije mesto predsednika ukoliko postane deo koalicije, ali i kako bi narušio ulogu ABK u koaliciji.
“Mustafa traži od DPK da se pridruži koaliciji, jer je teško da Hotijeva vlada opstane bez DPK. On takođe želi uključivanje DPK kako bi se umanjila uloga ABK u koaliciji.Uključivanjem DPK u koaliciju, verovatno je da će ova stranka dobiti mesto predsednika sledeće godine. Takođe, sa DPK u vladi, na neki način zagarantovan bi bio nastavak dijaloga sa Srbijom, koji je ugrožen stavovima ABK i Ramuša Haradinaja, kojima se, očigledno, takav pristup vladi uspostavlja zarad stvaranja okolnosti za izbor njihovog kandidata za predsednika, a ne kao principi funkcionisanja koalicije”, kaže Muškoljaj i dodaje da sada Mustafa poziva DPK da postane deo vlade, uprkos tome što je rekao da “nikada neće sa DPK”.
Predsednik DSK je u nedelju za Ekspres rekao da je, nakon podnošenja optužnica protiv Tačija i Veselija, o pitanju predsednika na kraju godine potreban dogovor.
“Okolnosti su se promenile i menjaju se nakon objavljivanja optužnice od strane specijalizovanog tužioca. Čak i da nije bilo toga, na kraju godine morali bismo da sednemo i da se dogovorimo o izboru predsednika. U svakom slučaju, izostanak dogovora o izboru predsednika vodi nas ka novim izborima”, rekao je tada Mustafa.
