“Jučer me muž odvezao u grad da platim račune za struju i telefon te mi je rekao da požurim jer on mora da se vidi sa nekim prijateljima.
Napolju kiša padala kao da je jesen.
Kada sam ušla u poštu ispred mene su bile četiri osobe tako da sam morala sačekati par minuta, ali kada su vidjeli da mi je trbuh do zuba, inače sam u osmom mjesecu trudnoće svi su me pustili preko reda.
Kada sam se vraćala vidjela sam kroz vrata da moj muž odlazi. Zovem ga da me sačeka, a on mi samo odbije poziv.
Tada sam potrčala u nadi da će me vidjeti u retrovizor i u tom trenutku sam se saplela i jedva ostala na nogama.
Kada sam izašla on je bio ispred mena na nekih 50 metara i sigurna sam da me vidio, ali se nije vratio.
Dok sam došla do autobuske pokisla sam i bila sva mokra jer nisam ponijela kišobran sa sobom.
Najgore mi je što sam u osmom mjesecu trudnoće, bojim se da mi se šta bebi ne desi… još kada mi kroz glavu prođe da sam mogla pasti… cijelu noć oka nisam sklopila :(…Ne mogu da shvatim da su mom mužu važniji prijatelji nego ja i naš sin kojeg nosim u stomaku.”
(Ispovesti.com)
