Naučnici su istraživanjem došli do rezultata koji vas neće obradovati.
Samo jedna konzerva tunjevine u sebi sadrži 18.11 mikrograma žive. Ako i vi spadate među osobe kojima je omiljeni lagani obrok tunjevina iz konzerve s pirinčem, testeninom ili salatom, ovo su loše vesti.
Samo jedna konzerva tunjevine u sebi sadrži 18.11 mikrograma žive, dok je dozvoljen maksimalni unos žive je 1.6 mikrograma po kilogramu telesne mase i to nedeljno.
Zato vodite računa da konzerviranu tunjevinu ne konzumirate previše.
Tunjevina: Kako živa utiče na zdravlje
Ovaj teški metal oštećuje sve organe koji se ishranjuju krvlju, a pre svega mozak, jer su ćelije centralnog nervnog sistema naročito osetljive na štetno delovanje žive. Kao posledica dolazi do slabljenja čula sluha i vida, smanjene mogućnosti komunikacije, promene ponašanja, pojave depresije, povećane ekscitacije, nervoze, smanjene koncentracije.
Cink u konzerviranoj tunjevini i rizici po zdravlje
Cink je esencijalan za zdravlje, ali u velikim količinama može doprineti razvoju sindroma propusnog creva. Ovo stanje omogućava štetnim substancama da pređu iz creva u krvotok, što može oslabiti imuni sistem i povećati rizik od autoimunih bolesti.
Jedna studija koja je sprovedena na Univerzitetu u Bingamtonu u Njujorku, čiji su rezultati objavljeni u časopisu “Food and Function”, upozorava na količinu cinka u konzerviranoj tunjevini.
“Povećanje propustljivosti creva nikako nije dobro jer to znači da jedinjenja, koja ne bi trebalo da uđu u krvotok, mogu tu da dospeju. Ovo stanje zove se “sindrom propusnog creva” i može da izazove multiplu sklerozu. U suštini dolazi do oštećenja imuniteta zbog materije koje organizam apsorbuje kroz propusna creva”, objašnjava vodeći naučnik studije Grečen Maler.
Povišen nivo cinka u organizmu manifestuje se kroz povraćanje, mučninu, gubitak svesti i visoku temperaturu., a velike količine u organizmu mogu da prouzrokuju pad gvožđa i glukoze.
Kako konzumirati tunjevinu bezbedno?
Nutricionisti i zdravstveni stručnjaci preporučuju umerenost u konzumaciji tunjevine. Idealno je unositi najviše jednu do dve porcije nedeljno, naročito za osetljive grupe poput trudnica i dece, kod kojih postoji dodatni rizik od uticaja žive na razvoj mozga i nervnog sistema.
Prednosti tunjevine uz pravilnu meru
Iako postoje rizici, tunjevina je i dalje bogat izvor proteina, vitamina D i omega-3 masnih kiselina koje pozitivno utiču na zdravlje srca i mozga. Ipak, važno je birati proizvode od proverenih proizvođača, a kad god je moguće, odlučiti se za svežu tunjevinu umesto konzervirane.
Tunjevina može biti zdrav i hranljiv izbor, ali samo ako se konzumira umereno. Zbog potencijalnih rizika od prekomernog unosa, važno je pridržavati se saveta stručnjaka i pratiti preporučenu količinu. Na taj način, možete uživati u njenim benefitima bez ugrožavanja zdravlja.
izvor b92.net
