Kada se zaposlila u jednoj maloj firmi (šef i nas troje radnika), šef mi je rekao da sam ja šesta osoba koja je na toj poziciji i da je petero ljudi dalo otkaz u posljednjih godinu dana.
Bilo mi je čudno, jer je posao fin, nema stresova, sjedi se za kompom, nema previše posla, plata pristojna… A onda sam saznala zašto.
Došao je red na prvu platu, koju mi je šef isplaćivao “u ratama” na svakih nedjelju dana.
Trebalo je skoro 3 mjeseca da primim jednu platu. Postala sam šesta i posljednja osoba koja je dala otkaz, jer mu je firma propala posle toga.
Nema pare za radnike, a želi da posao bude urađen. Žao mi je, rođače, ali ljudi rade za pare, ne jer im je dosadno kod kuće.
preuzeto
