Iako su doktori dali sve od sebe da joj pomognu, pa su je dva puta operisali ne bi li spriječili da jetra otkaže, pet mjeseci nakon njenog rođenja saopštili su roditeljima da je presađivanje jetre jedini način da je spasu.
Tridesetpetogodišnji Kamargo odmah je odlučio da će on biti taj koj će dati jetru, a ne njegova žena.
Oni imaju još dvije kćerke, i smatrao je da je njima potrebnija majka nego otac.
U tom trenutku on je imao 95 kilograma, i doktori su mu rekli da nije pogodan kandidat jer ima takozvanu „masnu jetru“, koja je uobičajena kod ljudi koji imaju višak kilograma, a predstavlja nakupljanje masnoće u jetri.
Doktori nisu smeli da pristanu na to da presade jetru koja ima više od 10 procenata masti, a njegova je imala mnogo više. Zato je Kamargo, po prvi put nakon srednje škole, krenuo da vežba. Učlanio se u teretanu, krenuo da trči svako drugo jutro pre posla, i počeo da jede zdravo.
Kaže da je bilo strašno teško, i da je bilo momenata kada je mislio da neće uspijeti. Manje od dva mjeseca kasnije, u novembru prošle godine, otkrio je da mu se sav trud isplatio. Ne samo da je smršao, već je procenat masti u jetri smanjio na ispod dva procenta.
Transplantacija je bila uspješna, ali bukvalno u poslijednjem trenutku. Dan prije zakazane operacije, Džazlinina jetra je počela da otkazuje, i ona bi umrla da operacija nije bila tako brzo. Sutradan su operisali oca i kčerku, i oboje su danas živi i zdravi.
