Pogledala sam Olivera nekoliko sekundi.
— Nisam izgubila ništa. Prodala sam salon za 320.000 eura.
Njegovo lice se promijenilo.
— Čekaj… prodala si ga?
— Jesam.
— I imaš taj novac?
Kimnula sam.
— Da. Ali želim da znaš nešto. Nisam ti rekla odmah jer sam željela završiti sve prije nego što razgovaramo. A sada želim znati nešto od tebe.
Oliver je šutio.
— Da sutra više nemam taj novac, bi li ti i dalje bilo dovoljno da imaš mene?
Nije odmah odgovorio.
Prvi put sam vidjela da nema spreman odgovor.
— Clara, nisam razmišljao na taj način…
— Upravo je to ono što me boli.
U tom trenutku otvorila su se vrata. Sofia je došla po mene, ali kada je vidjela Oliverovo lice, zastala je.
Oliver je spustio pogled.
— Pogriješio sam. Previše sam razmišljao o tome šta možemo kupiti, a premalo o tome koliko si ti radila za taj novac.
Nisam mu odmah oprostila sve.
Ali sam pristala da razgovaramo.
Te večeri nismo rezervirali Maldive.
Prvi put nakon dugo vremena razgovarali smo o nama, a ne o novcu.
A 320.000 eura ostalo je na mom računu.
Odluku šta ću s tim novcem donijet ću sama, bez pritiska i bez osjećaja da ikome nešto dugujem.
Napomena: Priča je preuzeta i prilagođena za potrebe pripovedanja. Imena, likovi i događaji mogu biti izmišljeni ili izmijenjeni. Izvorni autor/izvor nije poznat.
