U pitanju je ketogena dijeta. Dnevno sam unosila 20 do 25 neto ugljenih hidrata. Oko 90 do 95 odsto unosa mojih ugljenih higdrata poticalo je samo od povrća, a ostatak od mesa.
Moj savet svima: Samo počnite i ne razmišljajte previše, a najvažnije – NEMOJTE DA VARATE. Bacila sam sve zabranjene namirnice iz kuće dva dana pred Božić i nikada više nisam pomislila na njih. Mene je otreznila činjenica da, kada sam se merila, shvatila sam da imam 30 kilograma više nego što sam mislila, a već sam bila svesna da sam gojazna.
Šta je ketogena dijeta?
Kako piše na Vikipediji, ketogena dijeta je poseban način ihrane koji se zasniva na stanju ketoze, u koji organizam stupa nakon određenog vremena od početka primenjivanja ovakvog tipa ishrane. Kada jednom telo uđe u stanje ketoze, umesto šećera primarni izvor energije postaju masti.
Pošto je na ketogenoj dijeti važno unositi vrlo male količine ugljenih hidrata, preovladava većinom ishrana bazirana na siru, jajima, mesu i ribi. Sve navedene namirnice većinom sadrže vrlo malo ugljenih hidrata, pa su zbog toga prihvatljive za postizanje ketogene dijete. Uz navedeno, vrlo je važno jesti i dovoljne količine povrća, zbog unosa vlakana, vitamina i drugih esencijalnih materija u organizam. Pod povrćem se ovde prvenstveno podrazumevaju krastavci, zelena salata, kupus (kiseli ili sveži) i slično. Neko povrće sadrži veće količine ugljenih hidrata pa takve namirnice treba izbegavati (kao što su krompir, pirinač, pasulj, grašak i slično).
