Iako je otkazivanje sastanka u Vašingtonu, kao i komunikacija vezana za nastavak dijaloga na relaciji EU-Rusija, izazavala brojne reakcije na Kosovu, nemački stručnjak za Zapadni Balkan Bodo Veber smatra da ne treba brinuti za taj sled događaja, jer ukoliko Kosovo želi svoje mesto u UN moraće da ima komunikaciju i sa Rusijom, ali i sa Kinom, prenosi Gazeta Ekspres.
Veber podseća da je je pre pariskog samita, predsednik Francuske Emanuel Makron razgovorao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom sa kojim je takođe otvorena tema Zapadnog Balkana, dodajući i da se specijalni predstavnik EU Mirsolav Lajčak 13. jula sastao sa stalnim predstavnikom Rusije pri EU Vladimirom Čizovim.
“Ne bih smatrao ove kontakte s Rusijom čestim susretima. Ako Kosovo želi da otvori put svojim ciljevima za mesto u Ujedinjenim nacijama sveobuhvatnim konačnim sporazumom, tada mora postojati komunikacija sa Rusijom i Kinom, samo je pitanje kako i kada”, kaže Veber.
Upitan o pariskom samitu i sadržaju zajedničke izjave Merkel Makron, Veber kaže da ne vidi značajne razlike između dva lidera, dodajući da se oni već slažu više nego što je to bio slučaj prošle godine na samitu u Berlinu.
Veber je takođe rekao da se ne slaže sa konstatacijom da samit u Parizu nije proizveo ništa.
Prema njegovim rečima, za razliku od sastanaka koje je organizovao Grenel, Pariz i Berlin imaju za cilj da nastave proces koji je stopiran u poslednje tri godine i da učine nešto što se do sada nije dogodilo, postavljajući okvir za pregovore.
“Slažem se sa stavom da nemačka kancelarka Angela Merkel treba da pokaže vođstvo u pregovorima Kosova i Srbije i da ne dozvoli da Makron preuzme proces. Ipak, za Nemačku jeste dobro što ima Francusku na svojoj strani, nakon izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, iako Nemačka ima deceniju više iskustva sa Zapadnim Balkanom kao i sa samim dijalogom”, kazao je Veber.
Govoreći o Makronovim naporima da se približi Rusiji, Veber kaže da postoje razlike između Pariza i Berlina u globalnim pitanjima, ali kaže da takve razlike nisu dovoljno bitne da bi imale uticaj na posredovanje u dijalogu Beograda i Prištine.
“Dok Makron i njegovi savetnici insistiraju na tome da nisu naivni, bojim se da su imali nerealne nade u svojoj želji da sarađuju sa Putinom. Ali to su više globalne razlike između Pariza i Berlina, mislim da nisu dovoljno bitne da utiču na napore Berlina i Pariza u pogledu dijaloga Srbija Kosovo”, rekao je Veber.
Upitan da li bi bilo bolje za Lajčaka da se sastane sa američkim izaslanikom Ričardom Grenelom nego sa ruskim izaslanikom, Veber je rekao da Lajčak nema više šta da radi, jer je Grenel odbio bilo kakav kontakt.
Ipak, Veber kaže da bi se Lajčak i Evropska unija trebalo usredsrediti na pregovore sa pregovaračkim okvirom koji se zasniva na logici, principima i ciljevima originalnog dijaloškog okvira 2011/13, što bi trebalo rezultirati statusnim sporom koji će voditi ka Srbiji da prizna nezavisnost Kosova.
Prema nemačkom stručnjaku, tek kad stvari dostignu ovu fazu, tada bi komunikacija sa Vašingtonom i Moskvom trebalo da ojača koliko je potrebno.
Veber je rekao i da je prošlost naučila da je najuspešniji pristup zapada regionu Balkana onaj ignorisanje Rusije, jer prema njegovim rečima, Moskva koristi region samo u svoje svrhe instrumentalizacije.
„Rusija nema izvorni, strateški interes za region Zapadnog Balkana, ali je očigledno ključan. Zapad, a posebno EU, moraju voditi politiku koja je najbolja za region, odnosno uspešno vođenje pregovora prema konačnom, sveobuhvatnom sporazumu, a to je priznanje Kosova od strane Srbije. Kada se to i dogodi tek tada će se otvoriti perspektiva ka EU integracijama”, navodi Veber.
