Dečak koga su odgajili majmuni i devojčice Amala i Kamala koje je odgajila vučica samo su neki od primera koji potvrđuju istraživanja da su životinje često bolji roditelji od ljudi
Životinje su često odgovorniji roditelji od ljudi, što su pokazala mnoga istraživanja i konkretni dokazi iz istorije, gde su životinje uspešno odgajale i spasavale decu od opasnosti koje vrebaju u divljini.
Ove priče, koje na najdublji način humanizuju životinje, kriju najjeziviju moguću notu, zbog čega decenijama, ako ne i vekovima, ne prestaju da fasciniraju ljubitelje bizarnog. Oni koji su odrasli na “Knjizi o džungli” u njima će pronaći ostvarenje najdivnijih detinjih snova i maštanja, ali i strahova, jer divljina u čoveku izaziva, užas koji se sa retko čim može meriti.
Predstavljamo vam decu koju su odgajile životinje i koja su, uprkos svemu, preživela daleko od civilizacije.
1. Devojčice Kamala i Amala koje je odgajila vučica
Romul i Rem su bez sumnje najpoznatiji par koji su odgajili vukovi, ali su ove dve devojčice svakako najpoznatije među istorijski potvrđenim slučajevima. Pronađene u čoporu vukova oktobra 1920. godine, vraćene su u svoje selo u Indiji nakon što su meštani pogubili njihovu “divlju porodicu”.
Godinama meštanima nije bilo jasno kako su ove devojčice preživele u divljini, a prema lokalnom predanju, imale su izražene prednje zube i vilicu i često su im oči sijale u mraku. Nažalost, mlađa devojčica Amala ubrzo je preminula, dok je Kamala vremenom naučila da hoda i normalno da se hrani. Kamala je tokom života ukupno naučila svega 50 reči.
2. Devojčica koju je odgajila medvedica
Ovaj slučaj je jedinstven u svetu! Naime, lovci su tokom jedne hajke bili šokirani kada su ugledali medvedicu kako drži devojčicu. Pomislivši da je dete u opasnosti, oni su jadnu medvedicu upucali i ostali sleđeni od iznenađenja kada je devojčica legla preko “mame” i nije želela da se pomeri od nje.
Vraćena je u civilizaciju, ali nikada nije jela kuvanu hranu, već isključivo sirovo meso.
3. Dečak koga su odgajili majmuni – pravi Tarzan
Maleni Džon Sebuda iz Ugande nestao je 1988. godine, kada mu je otac ubio majku. Smatra se da je dete, koje je tada imalo dve godine, otac ostavio u šumi da ne bi morao da se brine o njemu. Tri godine nakon nestanka, njega su pronašle drvoseče – bio je nag i imao je duge nokte.
S obzirom na to da je tri godine živeo sa čoporom divljih majmuna, Sebuda se veoma spretno pentrao po drveću. Nekoliko godina kasnije, izjavio je da su ga majmuni naučili da pronađe hranu i da su ga prihvatili kao svog.
4. Dečak koga su odgajile gazele i koji nikada nije pronađen
Žan Klod Oger, antropolog iz Baskije, na jednom od svojih brojnih putovanju uočio je krajnje nesvakidašnji prizor u Siriji – čopor gazela i dete koje baulja iza njih pokušavaći da oponaša njihove zvuke. Dete je instinktivno trzalo mišiće kao gazela i jelo je korenje kao i ove životinje. Ljudi su na osnovu Ogerovog svedočenja pokušali da pronađu dečaka 1966. godine, ali nisu uspeli.
