Živim u manjem gradu i kad god odem na kafu uvek ostavim konobaru 1, 2 KM bakšiša. Manje od 1 marke me nekako sramota, a više od 2 mi je previše za jednu kafu.
Već duže vrijeme se dešavalo da me usluži jedan isti konobar i on se već navikao da mu ostavljam bakšiš. Bukvalno samo zadrži kusur.
Poslednji put trebalo je da mi vrati 5 KM kusura, ali mi nije vratio. Više puta je prošao pored mene i nije vraćao kusur.
Kada sam krenula kući prišla sam mu sa računom i rekla da mi nije vratio kusur na šta je drsko rekao
“I ti si mentalno poremećena, danas ovako, sutra onako”. Bila sam šokirana. Valjda si dužan da mi vratiš kusur, a moja dobra volja je da li ću da ti ostavim marku, 5, 10 ili ništa. A prva ja sam branila konobare i podržavala da im se ostavlja bakšiš. Al eto, trebala sam dobro da lupim glavom i da se opametim.
