Sastanak u Berlinu može da znači promenu kursa, misle stručnjaci. Ali ne samo u politikama država, već i među onima koji dijalog vode.
Ukoliko bismo odnose Srbije i Kosova poslednjih meseci posmatrali kao jedan bezoblični balon, samit 29. aprila u Berlinu mogao bi da ponudi – novi, konkretni oblik tog balona.
Ako se tu umetnu i povučena priznanja Kosova, svi ovi događaji i odluke ‘ispumpali’ su pregovarački potencijal Beograda i Prištine.
Više od četiri meseca kasnije, stručnjaci sa kojima je BBC na srpskom razgovarao vide razgovore u glavnom gradu Nemačke kao priliku za promenu kursa. Ali ne samo u politikama pregovarača, koliko u većem uključivanju zemalja EU.
„Ne verujem da će sastanak biti prilika da se dođe do krajnjeg rešenja, ali će izazvati potpunu promenu kursa u načinu vođenja dijaloga i postizanja sporazuma“, kaže Đeraćina Tuhina, dopisnica iz Brisela za RTK i Radio Slobodna Evropa.
„Najvažniji elemenat ove konferencije jeste da je ko-organizator francuski predsednik, koji je do sada predstavljao kočnicu za bilo kakve korake u procesima proširenja EU.“
Erik Gordi, profesor političke sociologije na Univerzitetskom koledžu u Londonu, naglašava da je za dijalog bitna i odlazeća uloga Federike Mogerini koja „jako želi da se postigne sporazum“.
Promena kursa, ali Evropske unije
Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron biće domaćini konferencije u Berlinu.
Pozivnice su dobile zemlje zapadnog Balkana, ali i Hrvatska, Slovenija i predstavnici Evropske komisije.
„Na konferenciji 29. aprila se očekuju najviši predstavnici tih zemalja“, rekao je portparol nemačke vlade za novinsku agenciju DPA.
Glavna tema razgovora će, dodao je, biti stabilnost i povoljan razvoj regije.
