Ministarka spoljnih poslova i dijaspore Kosova Meliza Haradinaj-Stublla i vršilac dužnosti ministra za Evropu i spoljne poslove Albanije Gent Cakaj potpisali su danas dva bilateralna sporazuma o saradnji, kao i jedan sporazum sa predstavnici Albanaca Preševske doline, na jugu Srbije, javlja Anadolu Agency (AA).
Haradinaj-Stublla izjavila je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa kolegom Cakajem, da su Kosovo i Albanija, kao dve nezavisne i demokratske zemlje opredeljene da vode brigu o svojim sunarodnicima i van svojih granica. Ona je kazala da kao i na Kosovu i nacionalne manjine u Srbiji i Crnoj Gori treba da uživaju jednaka prava i da ne budu diskriminisani.
“Odavde želim da pozovem Srbiju da poštuje Vašingtonski sporazum o ekonomskoj normalizaciji, koji smo potpisali pre nekoliko meseci u Vašingtonu. Posebno tačke 6 i 12, tačku 6 koja govori o priznavanju diploma i stručnih uverenja koja bi olakšala život Albancima u Srbiji i tačku 12 koja bi pomogla u rešavanju nekih drugih problema tamošnjih Albanaca“, rekla je Haradinaj -Stublla.
Cakaj je naveo da se potpisani bilateralni sporazumi odnose na korištenje zajedničkog prostora u konzulatu u Strugi, u Severnoj Makedoniji i na formiranje zajedničkog Fonda za finansijsku podršku Albancima u Crnoj Gori.
“Potpisali smo sporazum o finansijskoj podršci Albancima Crne Gore. Ja i ministarka Haradinaj-Stublla bili smo vrlo aktivni u stvaranju koalicije za tamošnju albansku listu, koja je obeležila svoje rezultate, ali ta podrška se, naravno, mora pretvoriti i u institucionalnu finansijsku podršku. I, ovo što smo danas uradili po prvi put osnivanje fonda biće naravno od posebne vrednosti u tom pravcu“, kazao je Cakaj.
Treći potpisani sporazum se odnosi na ujedinjenje političkog spektra Albanaca u opštini Medveđa u Preševskoj dolini. Taj sporazum su potpisali i politički predstavnici Albanaca iz Preševske doline Shaip Kamberi, Shqiprim Musliu, Ragmi Mustafa, Nagib Arifi i Muharem Salihu.
Dogovoreno je i pokretanje političkog okruglog stola o glavnim pitanjima za Preševsku dolinu, kao što je pitanje pasivizacije adresa Albanaca što im stvara probleme prilikom glasanja, upotrebe nacionalnih simbola, a koristi se i za diskriminaciju u državnim institucijama.
