Sramota me je što devedesetih moja generacija nije progovorila o svim ratnim zločinima, iako sam ja to uradio u „Lepim selima“, rekao je u intervjuu za beogradski „Nedjeljnik“ glumac Dragan Bjelogrlić
„Sramota me što smo dozvolili da nam se profesija toliko unizi, da nemamo nikakva prava. Sramota me je što mi koji kreiramo kulturu ove države nismo napravili dignitet da budemo poštovani. Što se tiče građanske hrabrosti, mislim da su je umjetnici imali i imaju je i danas, ali me je sramota što se kao generacija nismo pokazali zreli. Sramota me je što pripadam generaciji koja je imala šansu da uradi nešto, a Srbija izgleda ovako kako izgleda“, rekao je Bjelogrlić.
Na pitanje na šta je ponosan, glumac kaže da je najviše ponosan na građansku hrabrost koju je pokazala ta ista inteligencija u najtežim momentima.
„Nažalost, nismo se artikulisali u ozbiljno društvo, a dvanaest godina nije bio mali period. Ali, pojedinačno, ponosan sam što kada odem u Hrvatsku, Bosnu, Sloveniju, mogu da im kažem: „Čekajte, Beograd je jedini grad u kome su ljudi ustajali i bunili se protiv nečega“.
Govoreći o demonstracijama u Srbiji te o tome da li je ponosan na svoju kćerku kada ode da demonstrira, Bjelogrlić kaže da je apsolutno ponosan na nju.
„Moja kćerka je imala dva puta – da ode u inostranstvo i ovdje dolazi na odmor, ode do nekog splava i kaže: „Jao, što je Srbija super“; ili da ostane i bori se da nešto promijeni. Ponosan sam što je izabrala drugi put. Mnoga djeca nemaju tu priliku da biraju, ali moja kćerka je mogla da ode u London, pošto joj je tata poznati umjetnik, ćuti i zabavlja se kada dođe na nekoliko dana. Ona je izabrala da živi ovdje, i zato ima sva prava da se buni i bori za bolju Srbiju“, kaže Bjelogrlić.
