Guverner Nacionalne banke Kosova Bedri Hamza kaže da javni dug Kosova iznosi 14 odsto BDP-a, odnoso 900 miliona eura, i da je daleko manji nego drugdje u regionu.
Guverner je za RTV Dukagjini rekao da, bez obzira na to što je javni dug nizak, Kosovo treba da se bori da on nikada ne poraste iznad 40 odsto.
U javni dug Kosova su uračunata i dugovanja Svjetskoj banci i drugim međunarodnim institucijama prije rata na Kosovu, po sporazumima koje su institucije Kosova ratifikovale.
“Javni dug treba da se pažljivo povećava, dugoročno i Kosovo treba da se zadužuje za projekte kojim se obezbjeđuje ekonomski razvoja i koji se mogu vratiti”, kazao je Hamza.
Po podacima u međunarodnim medijima, zaduženost zemalja Balkana standardno raste.
Među zemljama regiona najzaduženija je Hrvatska, sa više od 37 milijardi eura, a udeo duga u njenom BDP-u je dostigao 90 odsto. Slijedi Srbija sa gotovo 25 milijardi duga koji čini 75,5 odsto BDP-a.
Crna Gora ima najmanji dug koji prelazi dvije milijarde, ali sa relativno malom ekonomijom, udio duga u BDP-u je veći od 45 odsto.
Bosna i Hercegovina sa javnim dugom od gotovo šest milijardi eura ima udio duga u BDP-u od 42,2 odsto, dok 4,3 milijarde, koliko duguje Makedonija, iznose 47 odsto njenog bruto-domaćeg proizvoda.
