Duboko u tropskim kišnim šumama Bornea i Sumatre živi jedna od najneobičnijih životinjskih vrsta na planeti. Orangutani su izuzetno inteligentni, nežni i po mnogo čemu slični ljudima.
Sa nama dele čak 97 odsto DNK, a njihova sposobnost rešavanja problema, korišćenja alata i brige o mladuncima ne prestaje da fascinira naučnike. Ovih sedam zanimljivih činjenica otkriva zašto su orangutani toliko posebni.
1. Njihovo ime znači „čovek šume“
Naziv orangutan potiče iz malajskog jezika. Reč orang znači čovek, a hutan šuma, pa se ime ove životinje doslovno prevodi kao „čovek šume“. Naziv nije slučajan. Orangutani su neraskidivo povezani sa svojim prirodnim staništem, a njihova inteligencija ogleda se u sposobnosti da koriste alate, rešavaju probleme i podučavaju svoje mladunce, što je po mnogo čemu slično ljudskom ponašanju.
2. Žive samo na dva ostrva
Orangutani su jedini čovekoliki majmuni koji prirodno nastanjuju Aziju. Za razliku od gorila, šimpanzi i bonoba, koji žive u Africi, orangutani se mogu pronaći samo u tropskim šumama Bornea i Sumatre, u jugoistočnoj Aziji.
Njihovo prirodno stanište, međutim, ozbiljno je ugroženo. Velike površine šuma nestaju zbog širenja plantaža palminog ulja, poljoprivrede i izgradnje infrastrukture. Između 1973. i 2010. godine na Borneu je uništeno čak 40 odsto ključnog staništa orangutana. Na Sumatri su ove životinje često žrtve ilegalnog lova, naročito tokom krčenja šuma i kada u potrazi za hranom dolaze na plantaže i voćnjake.
3. Koriste alate i leče se lekovitim biljkama
Orangutani su izuzetno inteligentne životinje koje umeju da koriste različite predmete kako bi došle do hrane. Sa grančica skidaju lišće, a zatim ih koriste za izvlačenje insekata i meda iz šupljina drveća, kao i za vađenje semenki iz plodova sa tvrdom ljuskom. Zanimljivo je da pojedine alate čuvaju i koriste ponovo kada im zatrebaju.
Još neobičnije je to što su naučnici zabeležili slučajeve u kojima su se orangutani sami lečili koristeći biljke poznate i lokalnom stanovništvu. Istraživači su primetili da žvaću lišće biljke Dracaena cantleyi, mešaju ga sa pljuvačkom i dobijenu smesu nanose na telo kako bi ublažili bolove.
U drugom slučaju, mužjak sa povredom na licu napravio je pastu od pljuvačke i biljke poznate kao Akar Kuning (Fibraurea tinctoria), koja se u tradicionalnoj medicini koristi zbog protivupalnih i antibakterijskih svojstava. Dobijenu smesu naneo je direktno na ranu.
4. Postoje tri vrste orangutana
Naučnici razlikuju tri vrste orangutana: borneanskog, sumatranskog i tapanulijskog orangutana. Genetski su različiti, a među njima postoje i uočljive fizičke razlike.
Sumatranski orangutan ima dužu dlaku na licu, dok je borneanski krupniji i zdepastije građe.
Tapanulijski orangutan zvanično je priznat kao posebna vrsta tek 2017. godine. Živi na Sumatri, a sitnije je građe u odnosu na druge sumatranske orangutane.
Sve tri vrste nalaze se na Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) u kategoriji kritično ugroženih vrsta, a njihova brojnost nastavlja da opada. Prema procenama navedenim u istraživanju, u divljini je ostalo oko 104.700 borneanskih orangutana, manje od 14.000 sumatranskih i svega oko 800 tapanulijskih.
5. Najveći su sisari koji žive na drveću
Borneanski orangutani najveći su i najteži među tri vrste. Odrasli mužjaci u proseku teže oko 87 kilograma, dok ženke imaju približno 37 kilograma. Imaju kratke noge, ali izuzetno duge ruke, proporcionalno najduže među čovekolikim majmunima. Odrasli mužjaci visoki su oko jednog metra.
Uprkos svojoj veličini, najveći deo života provode na drveću, gde se kreću u potrazi za hranom i prave gnezda u krošnjama. Gnezda im služe kao sigurno mesto za noćni odmor, ali i za dnevno spavanje. Mladunci posmatraju majke i uče kako da ih naprave, savladavajući tako jednu od najvažnijih veština za samostalan život.
Boravak u krošnjama pruža im i zaštitu od predatora, među kojima su leopardi, sumatranski tigrovi i krokodili.
6. Nazivaju ih baštovanima šume
Orangutani imaju važnu ulogu u očuvanju šumskih ekosistema, zbog čega ih nazivaju i „baštovanima šume“. Njihova ishrana obuhvata koru i lišće drveća, cveće, insekte i veliki broj različitih vrsta voća.
Dok se kreću kroz šumu u potrazi za hranom, orangutani šire semenke biljaka i drveća putem izmeta. Kao krupni sisari, mogu da prenesu i rasprostrane veće semenke nego većina drugih životinja. Na taj način doprinose obnavljanju šume, rastu novih biljaka i očuvanju raznovrsnosti ekosistema od kojih zavise brojne druge životinjske vrste.
7. Majke orangutani brinu o mladuncima duže nego gotovo sve druge životinje
U divljini orangutani mogu da žive između 50 i 60 godina. Njihovi mladunci ostaju uz majke od šest do osam godina, što je jedan od najdužih perioda zavisnosti od roditelja u životinjskom svetu.
Tokom prve dve godine života mladunci gotovo neprestano borave uz majku, koja ih nosi na sebi. Dojenje može da traje između šest i osam godina, a majke i mladunci dele gnezdo sve dok mladunče ne prestane da sisa.
Za to vreme majka ih postepeno uči svemu što im je potrebno za samostalan život: gde i kada mogu da pronađu hranu, kako da prepoznaju i pripreme gotovo 250 različitih namirnica iz prirode, kao i kako da naprave sopstveno gnezdo.
Zbog velike posvećenosti podizanju mladunaca, ženke orangutana rađaju u proseku jednom u sedam do osam godina, gotovo uvek samo jedno mladunče.
Dugačak period brige omogućava mladuncima da nauče sve što im je potrebno za preživljavanje, ali istovremeno usporava oporavak populacije kada je vrsta ugrožena.
Orangutanima je pomoć potrebnija nego ikada
Sve tri vrste orangutana suočavaju se sa ozbiljnom opasnošću od izumiranja. Uništavanje prirodnog staništa, ilegalni lov i trgovina divljim životinjama doveli su ih na ivicu opstanka. Posebno zabrinjava njihova eksploatacija u komercijalne svrhe. Zabeleženi su slučajevi u kojima su mladunci oblačeni u ljudsku odeću i predstavljani turistima kao zabava, dok su pojedini orangutani obučavani da učestvuju u predstavama, uključujući simulacije bokserskih mečeva i nastupe na šipci. Zaštita ovih izuzetnih životinja zato podrazumeva ne samo očuvanje njihovog prirodnog staništa već i borbu protiv ilegalne trgovine i svih oblika zlostavljanja.
izvor prva.rs
