Ako se pitate kako da sušite veš zimi, a da prozori ne budu mokri, da se po zidovima ne pojavi buđ i da stan ne zaudara na ustajalo, pogledajte kako to rade u Norveškoj. Tamo zime traju dugo i hladne su, pa se posebna pažnja posvećuje kontroli vlage.
Jedan jednostavan trik pomaže da se veš brže osuši, a da stan ne postane prepun vlage.
Kad temperature padnu ispod nule, a kiša, sneg i magla postanu svakodnevica, terasa prestaje da bude praktična. Stalci sa mokrim vešom zato se sele u dnevne sobe, spavaće sobe i hodnike, gde odeća ponekad ostaje vlažna i po nekoliko dana. Ta navika ozbiljno utiče na kvalitet vazduha u domu.
Mokra odeća postepeno oslobađa vodu u prostoriju, a bez dovoljno provetravanja relativna vlažnost raste. Posledice su dobro poznate: zamagljeni prozori, kondenzacija na hladnim zidovima, neprijatan miris i, u najgorem slučaju, buđ.
Kako Norvežani provetravaju dok se veš suši
Ni skupocen uređaj, ni poseban deterdžent, ni neobičan raspored odeće. Suština je u tome da vlaga koju mokar veš oslobađa mora nekuda da ode. U Skandinaviji zato važi pravilo: kratko, intenzivno provetravanje umesto prozora koji je stalno odškrinut. Širom otvorite prozor na nekoliko minuta i omogućite brzu razmenu vazduha.
Mnogi će se zapitati – zašto otvarati prozor usred zime, kad želite da zadržite toplotu? Odgovor se krije u osobinama hladnog vazduha. Spoljašnji vazduh, naročito kad je napolju mraz, često sadrži manje vodene pare od toplog vazduha u stanu.
Kad uđe u prostoriju i zagreje se, njegova relativna vlažnost opada, pa može da primi dodatnu vlagu koja isparava iz odeće. Efikasnost ipak zavisi od spoljašnjih uslova, temperature i ventilacije u domu, i ovaj postupak ne uklanja svu vlagu automatski.
Zašto nije dobro da prozor stalno bude stavljen na kip
Prozor otvoren na kip satima hladi zidove i površine oko okvira. Na ohlađenim površinama lakše se kondenzuje vlaga iz toplog vazduha, pa se ona taloži umesto da nestane.
Bolje je širom otvoriti prozor na pet do deset minuta, kad vremenski uslovi i kvalitet spoljašnjeg vazduha to dozvoljavaju. Ako možete da napravite kratku promaju, razmena ide još brže. Nakon toga zatvorite prozor, pustite da se soba ponovo zagreje, a veš nastavlja da se suši. Postupak ponovite više puta tokom dana, naročito kad se na staklima pojavi kondenzacija.
Veš se brže suši kada ima dovoljno mesta
Na jedan stalak se često trpaju majice, pantalone, peškiri i posteljina, tako da se međusobno dodiruju. Upravo to usporava sušenje. Da bi voda iz tkanine lakše isparavala, vazduh mora da cirkuliše oko odeće. Zato treba primeniti nekoliko pravila.
– Ostavite razmak između komada garderobe.
– Deblje peškire i dukserice rasporedite tako da budu što više izloženi vazduhu.
– Košulje i majice sušite na ofingerima kad god možete.
– Stalak ne stavljajte neposredno uz hladan spoljašnji zid.
– Radijatore ne prekrivajte mokrom odećom.
Posebno pomaže da veš pre sušenja bude dobro centrifugiran, u skladu s oznakama na etiketi. Što manje vode ostane u odeći posle pranja, manje vlage završi u vazduhu prostorije.
Gde je najbolje da sušite veš u stanu
Kako da sušite veš zimi zavisi i od toga koju prostoriju izaberete. Najbolje je da to bude mesto s dobrom ventilacijom, gde možete redovno da provetravate i kontrolišete vlažnost vazduha.
U domovima s vešernicom ili kupatilom koje ima odgovarajući ventilacioni sistem, sušenje je znatno jednostavnije. Ako takav prostor nemate, birajte sobu koju možete redovno provetravati, s dovoljno mesta između odeće i nameštaja.
Spavaća soba nije najbolji izbor, naročito ako u njoj noću boravi više ljudi, a ventilacija je slaba. Izbegavajte i hladne zidove, prostor iza velikih ormana i uglove u kojima vazduh slabo kruži. Tamo se vlaga lakše zadržava i doprinosi nastanku buđi.
Kako da proverite koliko je vazduh vlažan
Ako zimi često sušite veš u stanu, nabavite hidrometar. On meri relativnu vlažnost i pokazuje da li je vazduh previše vlažan čak i kad na prozorima nema vidljive kondenzacije. Za većinu stanova praktičan cilj tokom hladnog perioda jeste da vlažnost bude približno između 30 i 50 odsto. Ako vlažnost često prelazi 60 odsto, posebno u hladnim prostorijama, poboljšajte ventilaciju i proverite da li postoji problem s kondenzacijom.
Tamo gde provetravanje nije dovoljno, odvlaživač vazduha uklanja deo vodene pare i sakuplja je u posebnu posudu, pa se odeća suši bez prekomerne vlage u sobi. Ventilator je druga priča. On ubrzava isparavanje s odeće, ali sam po sebi ne uklanja vlagu iz stana.
Ne zatvarajte stan potpuno čim stigne zima
Odeća koja dugo ostaje vlažna dobija ustajao miris, što se naročito primećuje kod debelih peškira, trenerki i posteljine. Dugotrajno povećana vlažnost pogoduje buđi i grinjama, a osobe s alergijama, astmom ili drugim respiratornim tegobama posebno su osetljive na loš vazduh.
Kad napolju zahladni, mnogi potpuno prestanu da otvaraju prozore, verujući da će sačuvati toplotu i smanjiti račun za grejanje. Ali vlaga u zatvorenom nastaje svakog dana, ne samo od veša, već i od kuvanja, tuširanja i disanja. Bez ventilacije, ona se postepeno nagomilava.
Najkorisnija lekcija sa severa pokazuje kako treba sušiti veš zimi bez preteranog nakupljanja vlage u stanu: dom ne treba potpuno zatvoriti, već pametno upravljati vlagom. Kratko provetravanje, dobro centrifugiran veš, razmaknuta odeća i kontrola vlažnosti znatno olakšavaju sušenje.
Najbolje od svega, za početak vam ne trebaju skupi uređaji ni velike promene u domaćinstvu. Ponekad je dovoljno promeniti nekoliko svakodnevnih navika, pa da se odeća brže suši, a prozori i zidovi ostanu suvlji.
izvor b92.net
