Na Kosovu smatraju da su investicije i ekonomski razvoj jedan od najboljih načina da se integriše sjeverni dio zemlje uzimajući u obzir iskustva drugih država. Kosovski analitičari navode i da je potrebno da Vlada Kosova promjeni svoju politiku i uskladi je sa evropskim standardima, dok su Srbi na sjeveru odlučni da im pomoć Prištine – ne treba.
Premijer Hashim Thaçi je u srijedu najavio da će 2013. biti godina sa novim planom ekonomskog razvoja. On je i krajem prošle godine najavio da će formiranje posebnog fonda za sjever biti i jedna od tema naredne runde dijaloga sa Srbijom.
Mediji na Kosovu prenose kako se Priština priprema da u Briselu predstavi ekonomsku ponudu za sjever.
Da je tako nešto opravdano i da je to primjeren potez, mišljenja je Sadri Ferati, bivši ministar lokalne samouprave koji se dugo vremena bavio pitanjem sjevera.
„Prvo imamo dosta iskustva da upravo investicijama i razvojem, u društvu je uspelo postići povjerenje i suživot, počevši od sjeverne Irske do Mađarske. Građani imaju pravo da budu zabrinuti, ako se recimo Beograd udalji od njih u smislu investicija, da li će Priština iskreno da ih prihvati, da im pomogne, jer svima je stalo da malo promjene ovaj način života, da budu bezbjedniji, i da imaju perspektivu, razvoj, zapošljenje, kvalitetno školstvo i zdravstvo, itd.“, ističe on.
Ferati je ubjeđen da bi budžet Kosova mogao podnijeti dovoljno kapitalnih investicija, a u cilju pokušaja integracije sjevera.
„Meni je žao što smo svi zajedno – prvenstveno ljudi iz Beograda i tog djela Kosova – što smo izgubili 13 godina, samo zamislite koliko je para potrošeno na međunarodne zajednice, na angažovanje KFOR-a, na skupu misiju EULEX, zamislite da smo samo dio tih para iskoristili kako bi to izgledalo. A i sada, međunarodna zajednica je tu, pomoći će, i budžet Kosova nije toliko siromašan za 10, 50 ili 100 miliona što bi bilo dovoljno za kapitalne investicije. Mislim da to može da uradi i kosovski budžet i međunarodna zajednica. Ako se smanje trupe KFOR-a, EULEX-a – samo kada bi se toliko novca namjenilo za razvoj, to bi bilo dovoljno“, navodi Ferati.
Kosovski analitičar Shenoll Muharremi navodi da je nov pristup Vlade Kosova da se kroz ekonomski razvoj bavi pitanjem sjevera pozitivan, ali formiranje samo jednog fonda ne bi rješilo pitanje s obzirom da je potrebno da vlada promjeni svoju politiku i da se više koncentriše na razvoj privatnog sektora koji bi doprineo zapošljavanju.
„Za sjever je potreban jedan sveobuhvatan pristup koji se zasniva na tri stuba – dijalog sa Srbima na sjeveru, ekonomski razvoj i uspostavljanje vladavine zakona. To jeste ispravan korak, ali je potrebno mnogo toga da se uradi. Potrebne su promjene u politikama i više fokusa na ekonomski razvoj i poduzimanje evropskih reformi. Potrebne su meke intervencije jer veliki troškovi u izgradnji puteva ili škola nisu donijeli ekonomski razvoj, već se više treba uraditi na direktnoj podršci privatnom sektoru“, kaže Muharremi.
Sa druge strane, Marko Jakšić jedan od lidera Srba sa sjevera kaže da Srbi nemaju potrebe da prihvate išta iz Prištine.
„To su sve na neki način sistem šargarepe, da Srbi hoće zbog para da prodaju svoju državu, da bi zbog navodne ekonomije, investicije pristali da zamene Beograd za Prištinu. Srbi nemaju potrebe da to prihvate. A sa druge strane vidimo da je ekonomska situacija kod Albanaca izuzetno teška, i pitanje je zašto i zbog čega Albanci odvajaju od svojih usta ne bi li ulagali i investirali u severni deo. Ako zbog ničega drugog, da bi uzeli i taj deo teritorije i prostora“, kaže Jakšić.
