Petnaest udruženja kosovskih Albanaca iz dijaspore uputilo je pismo nemačkoj kancelarki Angeli Merkel o trenutnoj političkoj situaciji na Kosovu usred pandemije koronavirusa, prenosi Koha.
Udruženja koja pripadaju različitim poljima kao što su politika, ekonomija, socijalne i kulturne oblasti, zatražili su podršku od Merkel i apelovali na poboljšanje situacije.
U pismu udruženja, u koje je Koha imala uvid, navodi se da se Kosovo, pored koronavirusa, nažalost suočava i sa političkim nesuglasicama.
“Dok odlazeća vlada deluje na usporavanju izbijanja pandemije, što je pokazala usporavanjem pandemije, kroz pravovremene i stroge mere, sledeći sve smernice SZO, s druge strane, delovi političke elite okupili su se kako bi izrazili svoje sumnje u vladu”, navodi se u pismu udruženja upućenom Merkel.
Prema tim udruženjima, u pismu upućenom Merkel navedeno je da se “plaše da su izvor ovog spora pregovori između predsednika Kosova i Srbije o etnički zasnovanom rešenju, razmeni teritorija između Kosova i Srbije”.
“Kao nemački državljani kosovskog porekla, izuzetno smo zabrinuti. Stoga vas pozivamo da Evropska unija još jednom aktivno mora da deluje na Zapadnom Balkanu i podrži one političke snage na Kosovu koje podržavaju i brane naše demokratske principe, ali, takođe obezbeđuju dugoročnu stabilnost i održivi razvoj u regionu. Pregovorima moraju upravljati Evropska unija i Sjedinjene Države. Takve pregovore moraju voditi legitimne i demokratske političke snage, koje odražavaju volju birača”, poručili su iz udruženja.
Takođe, naglasili su neke principe koje, prema njima, treba poštovati na Kosovu:
- Tokom dijaloga, sve dok ne bude postignut sveobuhvatan sporazum između Kosova i Srbije, Nemačka, kao deo trojke, a posebno sa predsedavanjem Saveta ministara, zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama, mora da nagovori Srbiju da okonča kampanju protiv države Kosovo. Ovaj zahtev će omogućiti napredak dijaloga.
- Obe strane treba da priznaju postojeće granice između Kosova i Srbije. Bilo kakve promene granica neminovno dovode do nestabilnosti u regionu i ne stvaraju trajno i mirno rešavanje spora. Promena granica prema etničkoj liniji imalo bi nepredvidive posledice u jugoistočnoj Evropi. Takvo rešenje moglo bi poslužiti kao presedan za ostale aktere i dodatno ugroziti stabilnost na Zapadnom Balkanu;
- Razgovori ne bi trebalo da dovedu do stvaranja novog etničkog ili ekstrateritorijalnog statusa na Kosovu. Primer Bosne i Hercegovine pokazuje nam kako mirovni sporazum, bez obzira na lokalne osobenosti i posebnosti, znači da stvorene etničke jedinice međusobno blokiraju pomirenje i budućnost.
- Rat koji je vodila srpska policija i vojska rezultirao je sa 13.000 smrtnih slučajeva. Ogromna većina njih bili su civili. Preko milion ljudi je raseljeno, a 20.000 žena bile su žrtve seksualnih napada. Vojne jedinice su ciljale sela, čitave oblasti, škole, verske objekte i bolnice, koje su spaljivali. Do danas se nestalim smatraju još 1.500 ljudi. Do danas, Srbija je odbila da da formalno izvinjenje i da preuzme odgovornost za ratne zločine. Da bi se omogućilo pomirenje, Srbija mora da se izvini žrtvama rata i članovima njihovih porodica i da im nadoknadi pričinjenu štetu. Oni koji su umešani u ratne zločine moraju biti krivično gonjeni i biti dovedeni pred lice pravde.
- Rezultat tih pregovora trebalo bi da bude priznanje Kosova od strane Srbije. Samo na taj način moguće je obezbediti stabilnost i obezbediti perspektivu obe zemlje za njihov put ka EU.
“Verujemo da smo i mi, građani Kosova koji žive u Nemačkoj i Nemci sa istorijom kosovske migracije, takođe zainteresovani za demokratsko i prosperitetno Kosovo. To se može postići samo iskrenim dijalogom legitimnih političara. Trenutno je demokratija na Kosovu krhka više nego ikad, potrebne su nam jasne poruke, a i podrška naših partnera. U iščekivanju vašeg odgovora, unapred vam se zahvaljujemo”, zaključuju u pismu upućenom Merkel.
