“Moj komšija iz zgrade drži kiosk preko puta.
U njemu rade njegova ćerka, jedna samohrana majka i jedna studentkinja.
Ćerki je kupio auto, samohranoj majci mJesec dana odmora u banji sa dJecom, a studentkinji je platio godinu za faks. Njegov moto je da ako ima za njega onda ima za sve i tako se i ponaša.
I ova samohrana majka i studentkinja su odbile bolje plaćene poslove i ostale da rade kod njega jer ih on tretira kao ljude od krvi i mesa, a ne kao robove u starom Egiptu kao što radi većina privatnika. Kada se preko nedjelje napravi dobar pazar vikendom ne rade, imaju slobodne dane, poštuje godišnje odmore i vidi se da to radi punim srcem.
Pročulo se kakav je čoJvek i u ostalim ulicama pa ljudi i iz okolnih zgrada dolaze kod njega da kupuju i kada se zadesi da je i on u kiosku pričaju sa njim i čestitaju mu. Da su svi poslodavci kao on gde bi nam bio kraj.”
