Mnoge bolesti nastaju kao posledica načina života, stresa ili spoljašnjih faktora, ali stručnjaci upozoravaju da genetika često ima važnu ulogu u tome koliko smo skloni određenim zdravstvenim problemima. Ako su pojedine bolesti prisutne u porodici, postoji veća verovatnoća da će se pojaviti i kod narednih generacija.
To, međutim, ne znači da je takav ishod neminovan. Lekari naglašavaju da nasledni faktor samo povećava rizik, dok pravilna briga o zdravlju i redovni pregledi mogu pomoći u prevenciji ili ranom otkrivanju problema. Lekarka Klair Grejndžer izdvojila je tri relativno česta stanja kod kojih genetika može imati značajan uticaj.
Dijabetes
Dijabetes je jedno od najrasprostranjenijih hroničnih oboljenja, a javlja se u dva osnovna oblika. Dok se dijabetes tipa 1 smatra autoimunim poremećajem, dijabetes tipa 2 često je povezan sa načinom života, ali i sa naslednim faktorima.
Doktorka Grejndžer ističe da genetika može igrati značajnu ulogu u razvoju ove bolesti.
“Dijabetes tipa 2 spada među stanja kod kojih nasledni faktor može imati veliki uticaj. Iako su ishrana, telesna težina i fizička aktivnost veoma važni, genetika može povećati verovatnoću da se bolest razvije”, objasnila je ona.
Istovremeno naglašava da to ne znači da je oboljenje neizbežno, prenosi “N1”.
“Važno je da ljudi budu proaktivni – da redovno idu na kontrole, vode računa o telesnoj težini i obrate pažnju na simptome kao što su pojačana žeđ, umor ili učestalo mokrenje”, dodala je lekarka.
Astma
Astma je hronično stanje koje utiče na disajne puteve i može izazvati simptome poput stezanja u grudima, kašlja i otežanog disanja. Intenzitet tegoba može se razlikovati od osobe do osobe – od blagih epizoda do ozbiljnih napada.
Prema rečima doktorke Grejndžer, i ovo oboljenje često ima porodičnu povezanost.
“Astma je stanje koje se neretko javlja u porodicama. Istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da će dete razviti astmu ako jedan ili oba roditelja imaju ovu bolest. To ukazuje na snažnu genetsku komponentu”, rekla je ona.
Pored same astme, nasledni faktor može uticati i na sklonost ka drugim alergijskim stanjima.
“Ako vaši roditelji imaju astmu, polensku groznicu ili ekcem, postoji mogućnost da i vi budete skloniji alergijama ili respiratornim problemima. Rano prepoznavanje simptoma i pravovremena terapija mogu značajno poboljšati kvalitet života”, objasnila je lekarka.
Akne
Iako se akne najčešće povezuju sa tinejdžerskim godinama, one se mogu pojaviti i zadržati mnogo duže, pa čak i u odraslom dobu. Na njih utiču brojni faktori, poput hormona, ishrane i stresa, ali i genetika.
Doktorka Grejndžer ističe da mnogi ljudi nisu svesni koliko nasledni faktor može uticati na stanje kože.
“Akne se često posmatraju kao prolazna faza adolescencije, ali genetika može imati važnu ulogu u tome ko će ih razviti i koliko će problem biti izražen”, navela je ona.
Ako su roditelji imali uporne akne ili su se sa njima borili i u kasnijem životnom dobu, veća je verovatnoća da će se sličan problem javiti i kod njihove dece.
“Nasledni faktor može uticati na mnoge procese u koži – od količine sebuma koju koža proizvodi do načina na koji reaguje na bakterije i upalne procese”, zaključila je doktorka.
izvor ona.rs
