Udavna vremena živio je jedan stari čovjek, star po godinama, a mlad po izgledu, vitak i zdrav poput mladića. Svi koji su ga poznavali tražili su od njega tajnu i eliksir mladosti, na sva ta pitanja starac je uvijek odgovarao samo osmijehom. Ali kada su ta pitanja toliko učestila i kad su mu i na vrata ljudi počeli dolaziti, naš dobri dedo odlučio je na mudar način dati odgovor, pa ih je sve pozvao kod sebe kući na večeru.
Večerali su, sjedili, pričali i sa nestrpljenjem isčekivali da saznaju u čemu je tajna mladolikosti toga starca. Tada starac pozva svoju hanumu i reče joj : “Ako ti nije zahmet, hanuma, donesi nam jednu lubenicu iz bostana.“
Žena je odmah ustala i donijela lubenicu, no međutim starac je pogleda, kucnu po njoj da provjeri kakva je i reče ponovo ženi:“ Ne valja ova hanumo, neće biti ukusna musafirima, hajde ti nama drugu izaberi.“
Žena uze tu lubenicu i donese drugu, ali njemu se ni ta ne svidje pa tako četiri-pet puta zatraži od žene novu lubenicu da donosi, što je ona bez pogovora činila.
Na kraju starac razreza jednu lubenicu i počasti svoje goste, nakon što su pojeli lubenicu starac reče :“ Jeste li shvatili u čemu je tajna moje mladolikosti?“
„Kako da shvatimo kad nam nisi ništa rekao o njoj čitavo veče?“, odgovoriše.
„Gospodo“, reče dedo,“ove lubenice koje ste vidjeli i koje je moja žena dosnosila su u stvari jedna te ista lubenica. U bostanu nismo imali više od jedne lubenice, ali žena da mene pred gostima ne bi osramotila je svaki put odlazila i donosila mi tu istu lubenicu. Vidite tajna moje mladolikosti je u tome. Mi jedno drugo pred svijetom ne izlažemo ružnim i osjetljivim situacijama. Sve što se dešava unutar porodice tu i ostaje, porodične tajne se ne iznose van kuće. Uvijek smo jedno drugom pomoć i podrška, jedno drugo podpomažemo. Zajedničke probleme zajedno i kompromisno rješavamo. Svako dobro i svako zlo međusobno dijelimo.“
