Jedan kralj je izašao u šetnju i ugledao je seljaka koji je sav sretan, pjevajući, orao zemlju.
Kralj mu je rekao: ”Čovječe, vidim da si sretan i zadovoljan sa svojim radom i obrađivanjem zemlje. Da li je to tvoja zemlja?”
Seljak je odgovorio: ”Ne, gospodine, ja radim za platu kod drugog čovjeka.”
Kralj je upitao: ”A koliko te plaća za taj naporni posao?”
”Svaki dan po četiri groša”, odgovorio je seljak.
”Da li ti je to dovoljno”, upitao je kralj? Seljak je odgovorio: ”Da, i previše. Jedan groš trošim za svoj život, jednim grošom otplaćujem dug, jedan groš dajem drugima i jedan groš udjeljujem na Allahovom putu.”
Na to je kralj rekao: ”Ja ne razumijem ovu tvoju zagonetku.”
Seljak mu je rekao: ”Gospodine, ja ću ti objasnit moju zagonetku. Što se tiče groša koji trošim za svoj život, to je groš kojim podmirujem životne potrebe mene i moje supruge.
Što se tiče groša kojim vraćam dugove, to je groš koji dajem svojim roditeljima. Oni su mene odgajali dok sam bio mali i trošili na mene kad sam bio potreban, a ja im sada pokušavam vratiti barem dio onoga što su oni uložili i potrošili na mene.
Što s tiče groša koji dajem drugima, to je groš koji trošim na svoju djecu, nadajući se da će oni to znati cijeniti i vratiti kada ja ostarim.
A što se tiče groša koji trošim na Allahovom putu, to je groš koji dajem svojim dvjema bolesnim sestrama.”
Oduševljen njegovim postupkom, kralj mu je rekao: ”Čovječe, odlično raspoređuješ svoju zaradu i zato si sretan i zadovoljan.” Zatim je izvadio kesu zlatnika i dao je seljaku, pa nastavio svoju šetnju.
