Izveštaju UN programa za životnu sredinu (UNEP) pripremljen je u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i institucijama za upravljanje kvalitetom vazduha u Albaniji, Bosni, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Izveštaj je zasnovan na podacima sakupljenim za minimum 274 dana godišnje.
„Stanovništvo u toj oblasti izloženo je nekim od najviših koncentracija vazdušnog zagađenja u Evropi, do pet puta višeg od normi određenih na nacionalnom nivou i u EU,“ navodi se u izveštaju.
Izveštaj navodi da je nedostatak pristupa savremenim izvorima obnovljive energije u regionu glavni uzrok zagađenja vazduha.
Petnaest aktivnih eleketrana na uglaj, od kojih su neke zastarele, u pet zapadnobalkanskih zemalja ispuštaju znatne količine sumpor dioksida, azotnog oksida, prašine ili sitnih čestitca u vazduh, piše u izveštaju.
Takođe čak 88 odsto od 7,3 miliona zgrada u tom regionu koriste decentralizovane sisteme grejanja koji neefikasno koriste energiju.
Izveštaj navodi da je u 18 analiziranih gradova zagađenje vazduha uzrok znatnog broja prevremenih smrti.
„Zagađenje vazduha u gradovima Zapadnog Balkana izaziva između 15 odsto i 19 odsto ukupnog broja smrtnih slučajeva i smanjuje životni vek za između 1,1 1,3 godine“, navodi se u izveštaju.
U posmatranim balkanskim gradovima dnevna ograničenja izloženosti česticama čađi ili druge materije ili PM10, prekoračena su između 120 i 180 dana godišnje. To je mnogo više od dozvoljenog prema nacionalnim i EU normama, koji ograničavaju na 35 broj takvih dana.
