Mujo i Haso rade u istoj firmi i Mujo jednog dana pozove Hasu u goste.
– Fato, skuvaj nam, bona, po jednu kavu.
-Jes’, baš me briga, kuvaj sam, tvoj je gost.
Mujo ne zna šta će, pa zamoli taštu.
– Ne pada mi na pamet – kaže ona.
Tako svi ukućani redom, niko ne ferma Muju. Posedi Haso malo i ode kući.
Sledeće nedelje pozove Haso Muju u goste.
Čim su ušli, Hasina žena im skida cipele, kafa je već gotova, piće ih čeka na stolu……
Svi ukućani lete oko njih. Mujo ćuti i čudi se, al’ ipak nije mogao da ne pita:
– Kako si uspeo da te svi ovako slušaju?
– Lako, bolan. Kad sam se oženio, dođem ja prvog dana kući s posla, kad mačak sedi u mojoj fotelji…
Kažem mu ja:
“Mačak, bež’ odatle, ili ćeš dobiti žuti karton.”
Mačak ništa…. i dalje spava. Dam ja njemu tad žuti karton.
Drugog dana isto – mačak u mojoj fotelji. Opet mu kažem:
“Mačak, nema šale, ako se smesta ne pomeriš, dobićeš još jedan žuti karton.” Ništa, mačak ne reaguje. Dam mu ja i drugi žuti
karton.
Dođem ti ja trećeg dana kući, mačak opet u fotelji.
Ja pobesnim i kažem mu:
“Pazi šta radiš, dobićeš crveni karton.”
Mačak ništa! Ja uzmem pušku i ubijem ga.
-Dobro, a kakve to veze ima sa ostalima?- pita Mujo.
– Pa, svi imaju po dva žuta kartona!
