Tenzije su podignute informacijama da se sprema dogovoreni incident na sjeveru Kosova, koji bi mogao dovesti do podjele ili razmjene teritorija.
Prvi avgustovski vikend na Kosovu, ali i u Beogradu počeo je pojačanim tenzijama usled objavljivanja informacija o mogućim incidentima, čiji bi inicijator, kako navode i prištinski i beogradski mediji, mogla da bude jedna od dve strane koje vode dijalog o normalizaciji odnosa, a ima i onih koji upozoravaju na mogućnost dogovorenih incidenata.
Najpre je sredinom nedelje iguman manastira Visoki Dečani arhimandrit Sava (Janjić), na svom facebook profilu upozorio da Kosovom cirkulišu “razne opasne informacije među kojima je i ona o skorom scenariju međusobno dogovorenog incidenta” na severu Kosova, koji bi, kako je napisao, “bio okidač za reakcije na obe strane i koji bi stvorio de facto podelu na terenu”.
Iguman Visokih Dečana rekao je da postoji zabrinutost među narodom i da bi bilo neophodno da politički lideri na obe strane “odlučno odbace i demantuju navode o eventualnoj insceniranoj teritorijalnoj podeli kroz navodno spontano izazvano nasilje i ponovo se obavežu na miran dijalog koliko god on trajao”.
Mogućnost dogovorenog incidenta negirali su i u Beogradu i u Prištini. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tvrdnje oca Save nazvao neuljudnim tračevima, koje izmišljaju njegovi politički protivnici, a premijer Kosova Ramush Haradinaj neosnovanim spekulacijama.
Rizična akcija na sjeveru Kosova
Međutim, istog dana (2. avgusta) kada je Haradinaj tvrdnje o mogućem dogovorenom incidentu ocenio kao neosnovane, kosovska policija prekinula je do daljeg odmore svojim uniformisanim pripadnicima, a KFOR je objavio snimke kretanja svojih vozila, navodeći da je reč o planiranoj vežbi.
Opozicioni poslanik u Skupštini Srbije Slaviša Ristić koji živi u Zubinom Potoku, opštini na severu Kosova, za Al jazeeru kaže da je primetio pojačano prisustvo i kretanje vozila KFOR-a, uključujući i oklopna vozila, što nije bila praksa poslednjih godina. Ipak, ni on nema saznanja iz “prve ruke” o nekakvim dogovorenim incidentima, već o njima saznaje iz medija.
Kosovska policija je informacije koje se pojavljuju u medijima o različitim scenarijima ocenila kao neosnovane i štetne, ali nije precizirala na koje informacije misli. Primera radi, portal Veriu.info objavio je vest da će kosovska policija izvesti „rizičnu akciju“ na severu u subotu i da bi zato mogli da budu „organizovani neredi“, preneo je kosovski portal na srpskom jeziku Kossev.
Već 3. avgusta Haradinaj je sazvao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost Kosova, a pojedini prištinski mediji navode da je sednica usledila dan nakon što su se pojavile navodne informacije da će Srbi sa severa pokrajine ovog vikenda proglasiti autonomiju, kao odgovor na to što Priština još nije formirala Zajednicu srpskih opština, dogovorenu Briselskim sporazumom.
Istog dana i predsednik Vučić saziva hitnu sednicu Nacionalnog saveta za bezbednost za 4. avgust, a beogradski Blic, uz tu informaciju, objavljuje i da “postoje operativna saznanja da će Albanci uz pomoć NATO-a pokušati da zauzmu Gazivode”, veštačko jezero na severu Kosova od vitalnog značaja za snabdevanje strujom i vodom.
U tako uzavreloj atmosferi u petak popodne Srbima na Kosovu obraća se predsednik Srbije otvorenim pismom u kojem podseća da u subotu 4. avgusta ističe rok koji je Evropska unija dala vlastima u Prištini da na osnovu Briselskog sporazuma završe usvajanje Statuta Zajednice srpskih opština, i napominje da, kao što je upozoravao, Priština to neće učiniti, ali da ih moli da u vezi s tim ne preduzimaju ništa što bi “pojedinci među Albancima, ili delu međunarodne zajednice, iskoristili kao izgovor za preduzimanje bilo kakvih akcija” protiv kosovskih Srba.
Popov: Nerealni scenariji
Na pitanje da li je neki od scenarija koji se pominju realan (proglašenje autonomije na severu ili preuzimanje Gazivoda) ili je reč o već viđenom podizanju tenzija, posle kojeg slede umirujuće izjave, Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, za Al Jazeeru kaže da je najverovatnije po sredi ovo drugo.
“Teško mogu da zamislim da se bilo koji od tih scenarija dogodi. Pre mi liči na bacanje prašine u oči da se ispita reakcija druge strane ili drugih faktora u dijalogu. To se više poteže kao neki mogući adut, za slučaj da ona druga strana nešto pokuša. A ne verujem ni da bi Srbi sa severa pokušali nešto bez dogovora sa Beogradom, niti da bi Albanci bez znanja SAD preduzimali neki tako rizičan potez”, objašnjava Popov.
Prema njegovim rečima, vreme za postizanje sporazuma između Beograda i Prištine ističe i akteri na obe strane su toga svesni i “zbog toga ih hvata nervoza”.
“Pokušavaju da zauzmu što bolje pozicije za pregovore, a da istovremeno mogu da objasne svom biračkom telu zašto su pristali na neko rešenje. Ako se desi da moraju da prihvate rešenje koje bi teško mogli da opravdaju pred biračima, onda im odgovara da se proces zaustavi na neko vreme, da se odgodi, kako bi eventualno ispregovarali neko bolje rešenje. Nijednoj strani ne odgovara brzo rešenje, jer podrazumeva bolne kompromise, i otuda nervoza i puštanje probnih balona da se ispita reakcija javnosti, ali i drugih faktora”, smatra Popov.
Profesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu Zoran Dragišić priče o navodnom “dogovorenom incidentu na Kosovu”, koji bi bio okidač za reakciju sa obe strane i uvod u podelu Kosova ocenjuje kao zlonamerne, navodeći da ih plasiraju centri koji ne žele da se postigne zadovoljavajuće rešenje. Dragišić, međutim, u izjavi za Tanjug ne navodi koj su to centri.
Deda: Dogovoreno dizanje tenzija
S druge strane, poslanik opozicione Alternative u Skupštini Kosova Ilir Deda za Al Jazeeru kaže da mu ovonedeljno podizanje tenzija izgleda kao dogovor predsednika Kosova Hashima Thacija i predsednika Srbije Vučića.
“Njih dvojica umesto da budu političari okrenuti novim odnosima Kosova u postojećim granicama i Srbije, i da sporazum koji se očekuje bude u skladu sa evrointegracijama koje očekuju i Srbiju i kosovo, oni su se pretvorili u ljude koji žele preko tenzija i nesreće Albanaca i Srba da se predstave kao ljudi mira, a to nisu. Oni misle da orkestriranim sukobima na severu Kosova i u Preševskoj dolini može doći do promene granica Kosova i Srbije. To je providan scenario”, tvrdi Deda.
Informacije o mogućoj podeli Kosova ili razmeni teritorija (neke opštine na jugu Srbije za opštine na severu Kosova) učestalo se pojavljuju u medijima, a funkcioneri i u Beogradu i u Prištini kao da ne odbacuju izričito takvu mogućnost.
Tako Vučić izjavljuje da Srbiji niko neće dozvoliti podelu Kosova (ali ne i da to za Srbiju nije opcija o kojoj želi da pregovara).
S druge strane, predsednik Kosova Hashim Thaci u svom obraćanju javnosti izjavljuje da postoji realna mogućnost da se tri opštine s juga Srbije pripoje Kosovu, ali da u isto vreme i Kosovo mora biti spremno na korigovanje granice sa Srbijom.
“U slučaju da se eventualnim mirovnim sporazumom između Kosova i Srbije predvidi korigovanje granica na miran način, to ni u kom slučaju ne podrazumeva otvaranje Pandorine kutije ili bilo kakvog domino efekta”, rekao je Thaci napominjući da svi problemi treba da se rešavaju mirnim putem.
“U okviru procesa državnog dijaloga između Kosova i Srbije imamo punu podršku relevantnog međunarodnog faktora za postizanje mirovnog sporazuma, ne isključujući opciju korigovanja granica”, dodao je Thaci. Deo opozicije u Prištini ovu izjavu shvatio je kao poziv na razmenu teritorija.
SPC: Podjela ugrožava civilno stanovništvo
Da vlasti u Beogradu i Prištini ne isključuju takvu mogućnost, veruju izgleda i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja se protivi podeli Kosova. Tako je episkop raško-prizrenski Teodosije u petak objavio saopštenje u kojem navodi da mu i od vernika stižu informacije o evenutalnom oružanom incidentu na severu Kosova, upozoravajući da bi to moglo da pokrene čitav niz neželjenih posledica za Srbe na Kosovu, naročito južno od Ibra.
“Sve više i bez ustezanja govori se u javnosti o scenariju teritorijalne podele ili tzv. korekcije granica Kosova i Metohije između Beograda i Prištine. Jasno je da bi u tom kontekstu takav incident, bilo u vidu proglašenja navodne autonomije Severa ili zauzimanja jezera Gazivoda od strane Kosovske policije, neposredno poslužio stvaranju situacije na terenu koja bi cementirala teritorijalnu podelu i trajno ugrozila civilno stanovništvo. U svim tim scenarijima koji su trenutno na nivou spekulacija, ključna opasnost jeste mogući prodor naoružanih pripadnika Kosovske policije na sever Kosova radi „zavođenja reda“, na šta bi neminovno Srbi sa severa morali da odgovore. Ako bi došlo do takvog incidenta, bili bi ugroženi mnogi životi, što bi neposredno pokrenulo nerede i u južnim delovima Kosova i Metohije”, upozorava episkop Teodosije i apeluje na političke predstavnike u Beogradu i Prištini da pokažu uzdržanost i sve postojeće probleme rešavaju mirnim putem, a na međunarodne predstavnike da spreče moguće incidente koji bi imali nesagledive posledice za sve.
Evropska unija oglasila se saopštenjem u kojem ocenjuje da na Kosovu treba izbeći tenzije, koje bi ugrozile zajednički cilj – normalizaciju odnosa i postizanje pravno obavezujućeg sporazuma.
Koliko god se na osnovu informacija u medijima činilo da sukob na Kosovu samo što nije počeo, valja podsetiti da je i ranije bilo sličnih situacija koje su podizale tenzije na relaciji Beograd – Priština, posle kojih bi se brzo stvari vraćale u uobičajene tokove. Tako je bilo i nakon slanja voza na kojem je pisalo “Kosovo je Srbija”, koji je vraćen pre ulaska na Kosovo, nakon što su kosovske vlasti saopštile da to neće dozvoliti (zbog čega je takođe zakazana sednica Saveta za nacionalnu bezbednost), preko ubistva političara Olivera Ivanovića u Kosovskoj Mitrovici (zbog čega je srpska delegacija prekinula dijalog s Prištinom u Briselu), pa do upada specijalnih jedinica kosovske policije na skup u Severnoj Mitrovici i hapšenja i deportacije direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića (nakon čega je Srpska lista najavila povlačenje iz kosovske vlade, ali vlada nije pala do danas).
