Ovo je u izjavi za Danas ocenio Stefan Surlić, asistent na Fakultetu političkih nauka, u odgovoru na pitanje koliko demonstracije „Jedan od pet miliona“ usporavaju režim Aleksandra Vučića da okonča kosovsko pitanje, čiji je krajnji ishod obećao, ne samo međunarodnoj zajednici, Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama, već i građanima Srbije. Takođe, sagovornike našeg lista, Stefana Surlića i Sonju Biserko, predsednicu Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, pitali smo i koliko demonstracije, koje predvode političari, predvodnici takozvanog zamrznutog konflikta i nepriznavanja kosovske nezavisnosti, zapravo idu naruku Aleksandru Vučića, dajući mu izgovore da ne ispuni obećanja data u vezi sa tim problemom.
Prema mišljenju Stefana Surlića, protesti, međutim, mogu na dva načina da idu u korist Vučiću.
– Prvo, da opravda odsustvo sporazuma zbog političke situacije i protesta koji mogu da ugroze Vladu ali i sprovođenje eventualno postignutog dogovora. Na taj način ekscesne situacije na Kosovu održavaju konflikt niskog intenziteta i čine nerešen status dominantnom i prioritetnom temom političkog prostora u Srbiji. Drugo, stavom opozicije Vučić kod međunarodnih aktera potvrđuje sebe kao jedinog relevantnog pregovarača koji može da postigne dogovor, budući da je okvir koji je ponuđen s druge strane Rezolucija SBUN 1244 i dogovor u skladu s važećim Ustavom. Međunarodna zajednica je svesna da u opozicionim liderima neće naći sagovornike za rešavanje konačnog statusa Kosova i zato je izvesno da će Vučić biti podržan sve dok ima izgleda, odnosno obećanja da će ishod biti sporazum – zaključuje Surlić za naš list.
Sonja Biserko za Danas napominje da jedina opcija koju Beograd zastupa, dakle, ne samo vlast, već i svi ostali akteri, kada je reč o Kosovu, jeste podela, ali, dodaje ona, kako sada izgleda, ona je skinuta sa dnevnog reda.
– Međunarodni akteri su ipak procenili da je ta opcija suviše rizična i da otvara mnoge probleme koji poništavaju arhitekturu Balkana na kojoj se Zapad angažuje već 20 godina (NATO, EU i Savet Evrope). Ne samo da se dovodi u pitanje bezbednost Balkana, već i za samu Evropu predstavlja ozbiljne bezbednosne rizike – smatra Biserko.
Ona dodaje da je na unutrašnjem planu Kosovo uvek bilo instrument za opstanak na vlasti.
– Aktuelna opozicija pokušava da Vučića optuži za izdaju zbog navodnog prodavanja Kosova i optužuje ga za zakulisne dogovore i netransparentnost. To će verovatno nastaviti da radi. Te optužbe za izdaju Kosova samo pokazuju da Srbija nije prihvatila realnost i da u suštini nije opredeljena za članstvo u EU. Jer normalizacija odnosa sa Kosovom je uslov za članstvo Srbije – ističe Sonja Biserko za Danas.
Sagovornica našeg lista smatra da sadašnja previranja na političkoj sceni nose potencijal sukoba ali ne oko budućnosti evropske Srbije.
– Narativ obe strane daleko je od dijaloga i oslikava srbijansko društvo kao pretpolitičko i sve ubedljivije kao neslobodno društvo. Politička klasa pokazala je i pokazuje nezrelost i nespremnost da napravi bilans i ozbiljne rezove, što je pretpostavka za profilisanje moderne Srbije – zaključuje predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava za naš list.
