Ne samo da je ovo Beograd koji Dodik nije upoznao, već je ovo Beograd kakav treba da bude; hrabar, doslijedan, sazdan u činjenicama, sa spremljenim dokumentima – sve ono što mentalno-oskudni Dodik nije stigao ni da pojmi. Iz njega nije samo govorio Radovan ili Ratko, već zagrobni Milošević – groteskno glupo, sa izrazom lica djeteta uhvaćenog u krađi tokom genocida.
Čedomir Jovanović nije uradio ništa posebno; samo je činjenicama i pitanjima o činjenicama, diktatora genocidne Šumske satjerao u ćošak smrada i srama.
Glup, budalast i histeričan, Mile Dodik je konačno Srbiji pokazao da je prava tadićevska lutka omraza i mržnje; moguće je da već sutra Rajko Vasić ovaj duel proglasi Dodikovom pobjedom – ali ukus krvi, ukus rata i ukus genocida ostaje kao najstrašnija emocija šumskog Mileta, poraženog i razbijenog u svim kategorijama.
