Iako je održavanje samita u Parizu još uvek neizvesno, Vlada Kosova zahteva okvirni sporazum sa Srbijom kojim bi se onda stiglo do okončanja dijaloga o normalizaciji odnosa. Analitičari navode da nema logike da se samit u Parizu dogodi ako se na terenu ništa nije promenilo od aprilskog sastanka u Berlinu.
Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron organizovali su susret lidera regiona u Berlinu krajem aprila, a tada najavili i novi susret Kosova i Srbije u Parizu 1. jula, sve u cilju pronalaska načina za nastavak dijaloga Kosova i Srbije koji je stao otkako je Kosovo uvelo taksu od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH, novembra prošle godine. Zvanični Beograd sada nastavak Briselskog dijaloga uslovljava ukidanjem takse, dok Priština ne odustaje od stava da će taksa ostati na snazi dok Srbija ne prizna Kosovo.
Međutim, u poslednje vreme na Kosovu se sve više govori da bi inicijativa Merkel-Makron mogla da posluži postizanju okvirnog sporazuma.
Naime, premijer Ramuš Haradinaj je o okvirnom sporazumu govorio nakon sastanka sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Berlinu. Kazao je da se „energija na ovim samitima može iskoristiti za postizanje okvirnog sporazuma“ koji bi se odnosio na sve ono oko čega bi dve strane, ali i posrednik, u ovom slučaju EU, trebale da se slože u konačnom sporazumu. O tome bi se potom pregovaralo putem budućeg visokog predstavnika EU. Za Haradinaja konačan ishod dijaloga treba da bude recipročno priznanje u okviru postojećih granica.
Haradinajeva savetnica i portparolka Donjeta Gaši izjavila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je Vlada spremna na dijalog, ali da treba da se zna s čime se ide u taj proces, te je stoga potreban okvir.
„Ovaj termin kojeg je upotrebio premijer Haradinaj odnosi se na to da mi kao Kosovo i međunarodna zajednica, kao posrednik u procesu dijaloga, treba da imamo okvir ili platformu na osnovu koje će se znati o čemu će se diskutovati, o kakvim sporazumima konkretno, a potom i rok dijaloga i krajnji rezultat“, kazala je ona.
Međutim, i Priština i Beograd su ukazali da je moguće da se samit u Parizu uopšte ne održi. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji nastavak dijaloga u Briselu uslovljava ukidanjem takse od 100 odsto na robu iz Srbije, izjavio je da je „vrlo moguće da ne bude sastanka u Parizu“, a Haradinaj je kazao da ako se to desi, to neće biti krivicom Kosova.
Zamenik premijera Kosova iz Demokratske partije Enver Hodžaj izjavio je da su kosovska i srpska strana još u Berlinu pozvane na sastanak u Parizu, u organizaciji Merkelove i Makrona, te podseća da je nedavna poseta nemačko-francuske delegacije Kosovu bila u sklopu priprema za susret u Parizu.
Da li će se samit održati ili ne su dileme Srbije, dodaje on.
„To zavisi i od organizatora. Ali, ovde zapravo treba da se radi o tome koliko je Kosovo zaista spremno za sastanak u Parizu, da li imamo principe i merljivih očekivanja izrađenih na jednom strateškom dokumentu o tome šta očekujemo od sastanka u Parizu, koje su teme koje možemo otvoriti, i koji je najbolji mogući način da odbranimo državne interese Kosova. Šta smo postigli do sada u dijalogu i šta možemo očekivati. Ja međutim imam utisak da postoji dobra američko-evropska saradnja i može biti nove dinamike“, kazao je Hodžaj. On dodaje da Kosovo ni jednom nije odbilo dijalog i ističe kako je taj proces u korist Kosova, budući da služi normalizaciji odnosa sa Srbijom.
Analitičari na Kosovu ocenjuju međutim da nema logike da se sastanak u Parizu održi ukoliko se oceni da nema promena na terenu od poslednjeg sastanka u Berlinu. Politički analitičar Imer Muškoljaj navodi da sastanak jedino može da posluži kao šansa dvema zemljama, Kosovu i Srbiji.
„Ukoliko se održi, poslužiće kao impuls obema strana da se zaista bave dijalogom. Treba uzeti u obzir uspostavljanje okvira za dijalog kako bi se znalo kakav će biti konačan rezultat ili kraj dijaloga“, navodi Muškoljaj.
On dodaje da ukoliko se sastanak u Parizu ne održi početkom jula, moguće je da će da se odloži za septembar ili oktobar, kada će se i znati ko će biti na rukovodećim mestima evropskih institucija.
